Zanimljivo je da je u kockarskoj i kladioničarskoj industriji zaposleno više osoba (9.590) nego u bibliotekama, arhivima, muzejima i galerijama (6.902), odnosno više osoba nego u umetničkim, stvaralačkim i zabavnim delatnostima (9.220). Kada je reč o manjim delatnostima, na području cele Srbije 6.000 stanovnika bavi se poslovanjem nekretninama, dok se umetnošću, zabavom i rekreacijom bavi 35.000 osoba.

Svaka treća zaposlena osoba u Srbiji radi u Beogradu, a najviše zaposlenih u prestonici živi u opštinama Novi Beograd (142.000) i Savski venac (102.000). Regionalno posmatrano, trećina zaposlenih Vojvođana radi u Novom Sadu, a najviše zaposlenih u Šumadiji i zapadnoj Srbiji živi u Kragujevcu i Čačku.

Polna statistika svedoči da stopa zaposlenosti žena iznosi 38 odsto, što je za 14,7 procenata manje od stope zaposlenosti muškaraca. Najveći rodni jaz na tržištu rada, kad je o zaposlenosti reč, zabeležen je u kategoriji osoba starosti od 55 do 64 godine, gde je stopa zaposlenosti žena 32,5 odsto, a stopa zaposlenosti muškaraca 53 procenta.

Statistika takođe svedoči da je preduzetništvo rezervisano za muški pol – u našoj zemlji ima 80.976 preduzetnica i čak 154.758 preduzetnika.

Podaci izvedeni iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod nazivom „Rodna ravnopravnost u Srbiji 2014. godine“ jasno govore da žene čine većinsku radnu snagu u manje plaćenim zanimanjima – u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite radi čak 79 odsto žena, u poređenju s 21 odsto muškaraca, dok u oblasti obrazovanja 73 odsto zaposlenih čine žene.

Muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, dok je među rukovodiocima – menadžerima, zakonodavcima i funkcionerima učešće muškaraca na nivou dve trećine.