Sudije u Srbiji “supermeni” – mesečno rade na 100 predmeta

Foto/Printscreen/You Tube
430

BEOGRAD – Beogradsko pravosuđe trenutno rešava govoto dve trećine svih predmeta u Srbiji i upravo u toj neravnopravnoj opterećenosti leži ključ za problem efikasnosti u radu srpskog pravosuđa, kaže predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović.

„Kao najveći sud ne samo u Srbiji po broju sudija i predmeta već i na Balkanu Viši sud u Beogradu već duže vreme se baš kao i ostali prestonički sudovi bori sa dramtičnom situacijom i ogromnim prilivom predmeta“, navodi Stepanović za „Novosti“ govoreći o problemima u pravosuđu.

Prema njegovim rečima, uz najveći priliv predmeta u celoj Republici, više od 7.000 mesečno i opterećenje sudija građanskog odeljenja koje je nesrazmerno veće nego u drugim srpskim sudovima, ovaj sud je najefikasniji u zemlji.

On kaže i da će svaki sudija ovu godinu završiti sa više od 1.000 predmeta u radu što je priliv od 100 predmeta mesečno.
“ Od januara do juna 2017. Viši sud je rešio 21.394 predmeta dok je prema uporednoj analizi VKS za isti period u ovoj godini rešio 29. 418 predmeta“, navodi Stepanović i napominje da je VKS dodelio prvu nagradu ovom sudu, a da su za te rezultate rada uloženi vanredni napori.

Kaže da je broj ukupno primljenih predmeta u devetomesečnom periodu ove godine je 59.396 i oni su raspoređeni na 74 sudije koje su postupale u tom periodu, dok je ukupan broj predmeta bio 88.840, što znači da jedan sudija u proseku trenutno ima u radu više od 1.200 predmeta.
O opterećenosti Višeg suda u Beogradu u odnosu na druge sudove govori i činjenica da je na primer prošle godine imao u radu 68.570 predmeta, dok je u pojedinim sudovima u Srbiji broj predmeta u radu i do hiljadu puta manji, navodi Stepanović, ali dodaje da je nedavnom odlukom Visokog saveta sudstva dobijeno 16 novih sudija.
Stepanović kaže i da se ne može složiti sa ocenom predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića koji je apostrofirao Specijalni sud kao neefikasan.

Smatra i da se rad posebnih odeljenja ne može oceniti kao neefikasan i da su krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina veoma složena, sa dokumntacijom od nekoliko miliona stranica i saslušanjem više stotina svedoka, dok 21 sudija deli svega četiri sudnice.

„Stoji činjenica da se optužnice često vraćaju na dopunu istrage i da je donet veliki broj oslobađajućih presuda. To uslovno rečeno može govoriti o kvalitetu i dokaznoj potkrepljkenosti optužnica. Ali to se nužno ne odnosi samo na postuke pred posebnim odeljenjem za organizvani kriminal i odeljenjem za ratne zločine već i na redovna odeljenja“, objašnjava on.
Prema podacima iz izveštaja za 2017. godinu prosečno trajanje rešenih predmeta u redovnom odeljenju je 230, 36 dana, a u posebnim odeljenjima 50,65 dana.

Od 1. januara do 30. septembra ove godine prosečno trajnje u sudu na nivou suda je 102,14 dana, a navedeni podaci, kako kaže, pokazuju da se krivični postupci završavaju u razumnim rokovima, čak kraćim od standarda EU.

Izvor Tanjug Infobrif.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More