Prvi pokušaj prodaje Norveške kuće nije uspeo

Foto: Wikimedia Commons/Darko Zizov
123

GORNJI MILANOVAC – Prodaja Norveške kuće u Gornjem Milanovcu nije stopirana, kako je nedavno izjavio predsednik te opštine, već je danas održana kod javnog izvršitelja Milanke Savić u Čačku, ali bez uspeha, jer se nije pojavio ni jedan zainteresovani kupac.

Sledeća prodaja biće održana u roku od 30 dana, do kada i postoji mogućnost dogovora između dužnika i poverilaca, piše ozonpress.net.

Ono što je javnost danas saznala, to je da se izvršenje ne obavlja zbog duga od 3.000 evra Svetlani Kovačević, kako je prvobitno objavljeno, već zbog duga koji bi mogao dostići iznos od čak 10 miliona dinara.

Prema podacima javne izvršiteljke Milanke Savić trenutni dug Norveškog društva, pravnog naslednika Društva jugoslovensko-norveškog prijateljstva, koje je vlasnik kuće, iznosi oko sedam miliona dinara sa osnovnim dugom, kamatama i troškovima postupka, s tim da se u Beogradu, pred Drugim sudom, nalazi trenutno nepoznat broj predmeta u sličnom sporu a koji će biti priključeni postojećim izvršnim predmetima.

„Trenutno je u izvršenju 13 predmeta u slučaju Norveška kuća, s tim da čekamo predmete iz Drugog suda u Beogradu. Zaključak o prodaji je uručen davno, ali niko nije reagovao. Zašto niko do sada nije reagovao iz društva i zašto smo došli u ovu situaciju kada je nemoguće odložiti izvršenje, osim ako postoji sporazum za isplatu duga“, pitala je Savićka.

Zastupnik Norveškog društva Aleksandar Obradović zatražio je na početku da se ročište, odnosno prodaja Norveške kuće odloži jer je društvo spremno da potpiše sporazum o isplati duga, ali kako nije ponudio nikakav papir advokati nekadašnjih radnika su odbili taj predlog, dajući rok da se postigne dogovor do naredne prodaje imovine, najdalje u roku od 30 dana.

Obradović je rekao da je dug prema prvoj izvršnoj presudi Svetlane Kovačević isplaćen.

On je rekao da je zastupnik Norveškog društva od 13.11. 2018. godine.

„Interes Norveške kuće je da se obaveze koje su utvrđene pravosudnim presudama sprovedu u delo, odnosno da se isplate naknade i obeštete poverioci, ali isto tako smatramo da to treba da bude u nekim zakonskim okvirima, i da se imovina koja ima kulturnu i materijalnu vrednost, kao i zemljište koje se nalazi u okviru Kuće, uzme u obzir kada se utvrđuje način izvršenja“, istakao je Obradović.

Vrednost imovine procenjena je na 66 miliona dinara, a na današnji dan dugovanje prema poveriocima iznosi oko 7 miliona dinara, podsetio je on.

Prema nejgovim rečima, samo te dve cifre kada se uporede govore o nesrazmeri između predmeta izvršenja i samog duga.

„Uplata je već izvršena na račun javnog izvršitelja u vezi Svetlane Kovačević i duga od 362.000 dinara. Podnećemo predlog gde bi se veći deo duga isplatio u roku od mesec dana, a ostatak kroz nekoliko rata“, rekao je Obradović.

On je kao zamerku u sudskom postupku izneo da nije popisana pokretna imovina Norveške kuće, navodeći da je na taj način mogao da se namiri deo duga, a deo od zainteresovanih udruženja.

Advokat nekadašnjih radnika Nada Brković podsetila je da izvršne presude datiraju iz 2013. godine i da nije postojala dobra volja Norveškog društva da se sporazum postigne. Ona je rekla da pristaje na dogovor jedino ako se dug bude isplatio u kratkim rokovima i da se jasno naznači koja je treća strana koja daje jemstvo.

„Radi se o radno pravnim sporovima koji potiču iz 2008., 2009. i 2010. godine sa izvršnim sudskim presudama. U pitanju su parnice koje se tiču povreda na radu, isplati minimalnog ličnog dohotka, prekovremenog rada i otpremnina. Reč je o radnicima koji su bili zaposleni u Norveškom društvu, imali su ugovore o radu i koji su se bavili ugostiteljstvom u tom objektu. Nakon toga objekat je izdavan trećim licima“, rekla je advokatica Brković.

Advokat Radisav Vesović, koji zastupa šest klijenata koji potražuju 1,4 miliona dinara, a u pitanju su zarade radnika iz 2009 i 2010. godine, rekao je da su i oni za sporazum ako se obezbede sredstva i namire poverioci ali u razumnom roku.

Javna izvršiteljka Milanka Savić je poručila advokatima da ukoliko se do sledeće prodaje ponudi i potpiše sporazum o isplati ona će postupiti u skladu sa zakonom i odustati od prodaje objekta.

Kako se nezvanično moglo čuti od advokata, na sledećem ročištu, sigurno će se pojaviti kupci Norveške kuće, iznoseći sumnju da društvo želi zaista dogovor, već da se radi o odugovlačenju kako bi se objekat proglasio kulturnim dobrom i na taj način sprečilo namirenje radnika.

Norveška kuća je 1987, kada je otvorena, dobila prestižnu arhitektonsku nagradu tadašnje Jugoslavije, Borbinu nagradu za najbolje arhitektonsko ostvarenje. Simbolizuje tradicionalnu srpsku brvnaru, i vikinški brod, spojene u jednu celinu, čime na simboličan način predstavlja prijateljstvo našeg i norveškog naroda.

U kući se od otvaranja nalazila muzejska postavka posvećena našim građanima stradalim u nacističkim logorima u Norveškoj, kongresna sala od 120 mesta, kao i ugostiteljski objekat od čijeg je prihoda kuća izdržavana.

Izvor Infobrif
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More