Raste broj vakcinisanih: Srbija na korak do kolektivnog imuniteta

FOTO: Pixabay
261

BEOGRAD – Tokom 2018. godine došlo je do znatnog porasta vakcinisanih protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR), pa je tako broj vakcinisanih u drugoj godini života iznosi 93,4 odsto!

Ovim se naše zemlja polako ali sigurno približava zaštitnom nivou kolektivnog imuniteta od 95 odsto, koji je neophodan da nas zaštiti od opasnog epidemijskog širenja bolesti.

Još važnije, značajan pomak u broju vakcinisanih tokom minule godine zabeležili su oni okruzi koji su imali najmanji obuhvat kolektivnog imuniteta.

Tako je, na primer, dostignuta vrednost kolektivnog imuniteta 2018. u Beogradu 98,7 odsto, a u Nišavskom okrugu 95,4 odsto. Poređenja radi, 2017. godine Nišavski okrug imao je najniži obuhvat vakcinacije – samo 59,9 odsto, dok je 2016. obuhvat bio još manji, odnosno 50,4 odsto.

Grafika: NUS

Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu Ivana Begović Lazarević istakla je da je slika danas mnogo bolja, te da je obuhvat prvom dozom MMR vakcine, kod dece vakcinisane u drugoj godini života, prošle godine bio 98,65 odsto. Samo godinu dana ranije, taj obuhvat je iznosio 84,37 odsto.

“Obuhvat drugom dozom MMR-a, koju primaju deca u sedmoj godini života, pred polazak u školu, za 2018. godinu je 89 odsto, dok je 2017, kada je počela epidemija, bio 88 odsto” – pojasnila je Ivana Begović Lazarević.

Te godine u našoj zemlji došlo je do epidemije morbila većih razmera, kada je registrovan i prvi smtrni ishod nakon dve decenije. To je, prema rečima naše sagovornice, doprinelo tome da su mnogi roditelji, uplašeni, opredelili da ipak vakcinišu svoju decu, što je rezultiralo dobrim kolektivnim imunitetom.

“U narednom periodu ne očekujmo epidemiju sa većim brojem obolelih. No, u našoj zemlji još postoje deca koja nisu vakcinisana ni prvom dozom vakcine, a najviše ih je u generaciji od 2013. do 2016. godine. Na tim propustima još treba raditi, ali to je na pedijatrima, čiji je zadatak da opomenu roditelje da vakcinišu svoju decu” – objasnila je Begović Lazarević.

Inače, u prva četiri meseca 2019. prijavljena su četiri slučaja malih boginja, i to u Aleksincu, Beogradu i Bujanovcu, pa su i dalje aktuelne pooštrene mere epidemiološkog nadzora. Kako bi se do kraja 2020. godine dostigao cilj eliminacije malih boginja u Evropskom regionu, neophodno je nastaviti aktivnosti na dostizanju i održavanju obuhvata vakcinisanih preko 95 odsto i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih.

Grafika: NUS

Imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeola na teritoriji naše zemlje u 2017. godini sprovedena je sa obuhvatom od 85,2 odsto, dok je u 2016. godini taj procenat iznosio 81. Tada je obuhvat ispod 95 odsto imalo 76 odsto okruga, od ukupno 25. Opštine sa najnižim obuhvatom u centralnoj Srbiji tada su bile Ub (39,5%) i Niš (51,4%).

Godinu dana ranije, 2016, kolektivni imunitet manji od 95 odsto imalo je čak 80 odsto okruga, sa Beogradom kao najlošijim primerom – obuhvat vakcinom iznosio je samo 65,2 odsto. U centralnoj Srbiji najniži obuhvat ponovo je beležio Niš (50,4 %). Sve ovo rezultiralo je smrtonosnom epidemijom koja je buknula krajem 2017. godine, kada je registrovano 5.786 obolelih, a umrlo 15 osoba.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More