Zbog njih zvone zvona u slavnom gradu na Bistrici, prizrenski bogoslovci slave Svetog Kirila i Metodija (FOTO+VIDEO)

Foto: Facebook/ Bogoslovija u Prizrenu
173

Iako svakog dana Prizrenom odzvanjaju zvona sa pravoslavne bogomolje, crkve Svetog Đorđa, danas je posebno svečano u carskom gradu na Bistrici, a razlog je slava obnovljene prizrenske bogoslovije.

Gepostet von Богословија Призрен am Freitag, 24. Mai 2019

Obnovljena Bogoslovija Ćirila i Metodija bila je 12 godina izmeštena iz tog grada u Niš zbog neprijateljskog okruženja u kom se nalazila nakon rata 1999. godine. U martovskom pogromu 2004. zapaljeni su svi objekti Bogoslovije, kao i pravoslavne crkve u Prizrenu.

Na proslavi je prisustvovao i episkop zapadnoamerički Maksim, koji je održao besedu nakon Svete Arhijerejske Liturgije.

Беседа Епископа западноамеричког Максима данас, на дан славе Призренске богословије, у Саборном призренском храму Светог Георгија 🙂

Gepostet von Богословија Призрен am Freitag, 24. Mai 2019

Zvono sa balkona čika Simine zgrade oglasilo je nedavno i kraj petogodišnjeg školovanja četvrte generacije maturanata vaskrsle prizrenske Bogoslovije.

Звоно са балкона чика Симине зграде огласило је крај петогодишње наставе четврте генерације матураната васкрсле Призренске богословије🔔🔔🔔 У току је благодарење и певање химне “Тебе Бога хвалим” 🙂

Gepostet von Богословија Призрен am Samstag, 11. Mai 2019

“Danas u Bogosloviji se uči 49 učenika iz raznih krajeva naše Otadžbine. Mahom su to učenici sa teritorije Kosova i Metohije, ali tu su i učenici iz ostalih delova uže Srbije. Svi oni dolaze iz različitih sredina i porodica, ali u Prizrenu oni postaju deo jedne velike zajednice – Bogoslovije. Danas kada mnogi razmišljaju ili već šalju svoju decu da se uče u inostranstvu, roditelji naših učenika svoju decu posvećuju služenju Svetoj Crkvi. To je dobar znak da zdrave narodne svesti i živog odnosa prema Hristu”, kaže za naš portal jeromonah Isidor, zamenik rektora ove ustanove.

Prema njegovim rečima, ovde je važno istaći još jedan momenat, a to je da roditelji svoju decu šalju da, na izobilno blagoslovenoj i osveštanoj kosovsko-metohijskoj zemlji, stiču znanja i uče se služenju Crkvi. Svaki učenik, nakon pet godina provedenih u Prizrenu, više ne govori o nepoznatoj Pećkoj Patrijaršiji, Dečanima, Gračanici i Ljeviškoj, već o svom životu koji su molitveno utkali u te svetinje, a na taj način te velike svetinje postaju deo njihovog života.

Gepostet von СПОНА – Културно-информативни Центар Срба у Македонији am Montag, 13. Mai 2019

“Narod koji ima ovakve mlade ljude i njihove roditelje, neće se lako pokolebati u svedočenju Hrista u savremenom svetu i u svedočenju da je Kosovo i Metohija oltar našeg naroda i Crkve”, poručuje naš sagovornik.

Dimitrije Nikolić iz Kruševca kaže nam da će pet internatskih godina pamtiti po druženju sa đacima, ali i po ništa manje važnom druženju sa profesorima. „Razvili smo prijateljski odnos koji se odrazio i na rezultat, svi smo odlični ili vrlo dobri, sada planiram da upišem Teološki fakultet u Solunu“, rekao je Dimitrije za Sputnik po završetku škole.

„Imam četiri sestre, jedino sam muško, ali roditelji su me podržali kada sam odlučio da upišem Bogosloviju, uopšte se nisu plašili što je to na Kosovu, što je Prizren grad kakav jeste, što živimo kao u enklavi. Ipak mislim da im je mnogo lakše pala odluka o Solunu nego ona o Prizrenu“, kaže uz osmeh Dimitrije.

Foto: Naši u svetu

Maturant Milenko Srejić iz Niša kaže da je, u odnosu na druga mesta na Kosovu, Prizren ipak miran grad u kome danas žive Albanci, Turci i nešto Srba. Ipak, sve ove godine morali smo da razmišljamo o bezbednosti, jer najmlađi đaci imaju samo 14 godina i dolaze iz drugačijih delova Srbije, kaže on.

„Oni nisu baš navikli na takvo stanje, pa smo iz predostrožnosti često izlazili u pratnji profesora ili su mlađi đaci izlazili sa starijima. Nije to bilo sasvim slobodno kretanje, bilo je uglavnom po centru grada“, priča nam Milenko.

Foto: Naši u svetu

Ipak, kaže da će mu carski grad ostati u najlepšim uspomenama, jer je to grad-muzej. U sećanje mu se urezala tvrđava Kaljaja koja stoji hrabro nad Prizrenom kao svedok vekova, ali će u srcu nositi naše crkve.

Foto: Naši u svetu

„Nosiću Hram Svetog Đorđa, posebno pogled preko mosta kada se prilazi tom hramu, bukvalno je okupan suncem koje izlazi iznad planine i stoji hrabro nasred Prizrena, prkosi vekovima, ali i svim događajima. Sam Prizren je vaskrsli grad, iako je 2004. bilo to što je bilo, trudom vladike Teodosija i dobrih ljudi koji su izašli u susret, i sama Bogoslovija je obnovljena i vaskrsla iz pepela“, kaže Milenko za Sputnjik.

Na Teološki fakultet u Beograd će, kaže, poneti i ljubav koju je dobio od svih ljudi koje je susretao na Kosovu i Metohiji. Sa sobom će poneti i najvažniju lekciju koju su ih profesori u Prizrenu naučili — da uvek budu tu jedni za druge.

Gepostet von Богословија Призрен am Freitag, 10. Mai 2019

„Prvo što su nas naučili, oko čega su se stalno trudili, jeste da budemo kao braća, da nikada nema odvajanja. Recimo, ako izađemo, a neko nema para za kafu, da se nađu, da niko ne oskudeva ni u čemu, da svi imaju jednako. To zajedničarenje se na nas reflektovalo i iz liturgijskog života, zajedničkog pričešćivanja na Svetoj liturgiji“, priča Milenko.

Призренски богослови у Берлину – ”Подмосковные вечера”

Призренски богослови певају у Берлину познату руску песму ”Подмосковные вечера” 🙂

Gepostet von Богословија Призрен am Mittwoch, 1. Mai 2019

Ovi mladići još ne znaju šta ih čeka posle daljeg školovanja, ali Dušan Kovačević, koji je na Kosovu domaći, iz Štrpca je, ima plan. Nada se da će ga pratiti Bogorodica Ljeviška, takođe želi da studira u Grčkoj, za šta je dobio blagoslov vladike Teodosija.

„Nakon studija u Solunu imam veliku želju da se vratim u Prizren i da tu budem sveštenik. Nadam se da će se ta moja želja i ispuniti. Imam brata i sestru, oni su stariji od mene, porodični su ljudi. Podržali su me, naravno, kao i roditelji, ponosni su što sam završio Bogosloviju u Prizrenu. Znaju za plan i podržavaju to što sam krenuo ovim putem i raduju se što imam želju da se vratim na Kosovo i da u Prizrenu živim“, kaže Dušan.

Pored svega što su naučili u proteklih pet godina, bogoslovi iz škole odlaze kao jedni od najboljih pojaca Srpske pravoslavne crkve. Crkveno pojanje na ovom mestu se posebno neguje zahvaljujući profesoru Dejanu Ristiću i jeromonahu Nikiti.

”Горанине, ћафанине” – призренски богословци у Берлину на Новогодишњој приредби код браће Руса

”Горанине, ћафанине” – призренски богословци у Берлину на Новогодишњој приредби код браће Руса

Gepostet von Богословија Призрен am Freitag, 18. Januar 2019

Objavili su i ce-de pod naslovom „Slavni grade“, sa pesmama sa Kosova i Metohije, čija je srpska promocija održana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a evropska u Berlinu.

Mladi bogoslovi, a posebno njihovi profesori svoj rad promovišu na društvenim mrežama. Smatraju to važnim, jer pokazuje da je, pored svih nedaća, radost života uvek prisutna na ovom mestu, pre svega u molitvi, ali i u pesmi koja se gotovo uvek ori iz škole, zadužbine Sime Andrejevića Igumanova, osnovane davne 1871. godine.

“Rukovođeni mišlju blaženopočivšeg patrijarha Pavla ”Budimo ljudi”, nastojimo da, koliko do nas stoji, imamo dobar odnos sa svima, a posebno sa komšijama. Vrata Bogoslovije su otvorena za svakog čoveka dobre volje, nevažno koje je vere, nacije ili opredeljenja. Jedna od prvih lekcija koja se uči u našoj školi je poštovanje prema ljudima koji nisu iste vere i nacije kao mi. Verujući čovek se ne plaši vernika druge religije ili nacije, nego sa radošću se odaziva na svaku priliku za suret i razmenu mišljenja sa drugim. Lično smatram da je to važna životna lekcija za svakog bogoslova”, govori nam dalje Jeromonah Isidor.

Foto: Naši u svetu

Savremeni čovek teško veruje u čuda, a i ako veruje u najmanju ruku očekuju da se ta čuda dešavaju uz pomoć čarobnog štapića. Obnovljena Bogoslovija u Prizrenu, njeni profesori i đaci svedoci su da se čuda dešavaju uz Božiju pomoć i tiho, kako je to bilo sa mnogim velikim sveštenim događajima.

Možda najveće čudo koje se desilo vašem reporteru jeste prilikom nedavne posete ovoj ustanovi i šetnjom kroz carski grad, kada je Albanka prišla našoj grupi hodočasnika i rekla na čisto srpskom jeziku, obrativši se pravoslavnom svešteniku, pruživši mu ruku: “Pope, jako nam je teško bez Vas”!

Foto: Naši u svetu

“Okolnosti u kojima živimo utiču na to da smo prisniji i bliži jedni drugima. Svi živimo jednim ritmom. Na prvom mestu to su zajednička učešća u Svetoj Liturgiji, jer svi profesori i učenici, uz paroha i malobrojnu zajednicu vernika, čine okosnicu crkvenog života u ovom gradu. Pored toga, svi obroci su nam zajednički, zajedno provodimo slobodno vreme i vodimo učenike u grad. To sve, možda, nije uobičajen opis odnosa profesora i učenika, ali za nas je to realnost. Usesređenost jednih na druge čini da se mnogo više zbližavamo, da zajedno sa učenicima prolazimo njihove mladalačke teskobe i da, kao starija braća i oci, budemo tu za svako učeničko pitanje ili nedoumicu”,  govori naš sagovornik.

https://www.eserbia.org/sa-culture/views/1258-prizren-u-americi

Gepostet von Богословија Призрен am Donnerstag, 4. April 2019

Bogoslovija Sv. Kirila i Metodija je crkveno-prosvetna ustanova koja skoro 150 godina postoji i radi u carskom Prizrenu. Od početka svog postojanja, škola je prizvana da u multinacionalnom i multireligioznom okruženju svedoči radosnu Hristovu Blagovest. Kao što nas uči viševekovno iskustvo Svete Crkve, svedočenje Bogočoveka Hrista ne može biti bez teškoća i stradanja. Tako je bilo i sa ovom bogoslovijom, te je u martu 2004. godine u potpunosti spaljena i naizgled zauvek uništena.

Međutim, opet po iskustvu Svete Crkve znamo da stradanje nije kraj, nego da iza toga stoji radost Vaskrsenja, jer je na kraju svega Vaskrsli Hristos. Blagodaću Svetoga Duha, po odluci Svetog Arhijerejskog Sabora, a verom i zalaganjem Episkopa raško-prizrenskog G. Teodosija i sve punoće naše Srpske Crkve, kao i uz nesebičnu pomoć velikog broja priložnika, Bogoslovija je obnovljena i počela je sa radom u septembru 2011. godine. Još jednom se potvrdilo čudo Vaskrsenja i to čudo živi i svedoči obnovljena Bogoslovija u Prizrenu.

Ivana Lukić

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu, Sputnik
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More