Svo kulturno nasleđe Srbije na jednom portalu za pretraživanje

FOTO: Printscreen/kultura.rs
54

BEOGRAD – Sva pokretna i nepokretna kulturna dobra, koja čuvaju arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i zavodi za zaštitu spomenika kulture, objedinjeni su jedinstvenim portalom za pretragu kulturnog nasleđa Srbije i mapiranje spomenka i ustanova kulture, koji je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja uz stratešku podršku kompanije Majkrosoft Srbija.

Pretraživač kulturnog nasleđa (www.kultura.rs ili www.culture.rs) garantuje verodostojnost obrađenih podataka i korisnicima pruža mogućnost da na jednom mestu, unošenjem ključne reči, dobiju osnovne informacije o željenom pojmu.

Pomoćnik ministra za razvoj digitalne infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti Dejan Masliković kaže da je reč o digitalnom mehanizmu koji prikuplja podatke iz svih baza ustanova kulture na teritoriji Srbije.

“Pretraživač prikuplja podatke koji su u digitalnom obliku do sada uneti u te baze – neke ustanove su u potpunosti to uradile, neke tek unose, i izlazi u susret aktuelnom trenutku tako što na savremen način, koristeći informaciono-komunikacione tehnologije, predstavlja građanima Srbije kulturno nasleđe koje se čuva u našim ustanovama kulture”, objasnio je Masliković u intervjuu Tanjugu.

Uveren da je to pravi način da se pristupi mladim generacijama i da im se ponude verifikovane informacije koje se odnose na nacionalni i kulturni identitet, Masliković naglašava da je cilj da se građanima, uz pomoć savremenih tehnologija, približi kulturno nasleđe.

Pretraživač obuhvata četiri baze – baza za arhive sa dokumentima značajnim za istoriju, baza za nepokretna kulturna dobra koja omogućava pretraživanje baza zavoda za zaštitu spomenika kulture, baza muzeja i galerija sa pokretnim kulturnim dobrima, baza starih i retkih knjiga koje čuvaju biblioteke i narodno-bibliotečki fond.

Korisnicima su dostupne osnovne informacije o svim digitalizovanim objektima, odnosno kulturnim dobrima koja se nalaze u bazama ustanova.

“To nisu sveobuhvatni podaci, ali su dovoljni da zainteresujemo građane za ono što se nalazi u našim ustanovama. Nikako nam nije namera da pretraživač zameni ustanove. Naprotiv, kao što uz pomoć Gugla pretražujete restorane i turističke organizacije, tako ovim pretraživačem možete da pretražujete pokretno kulturno nasleđe”, objasnio je Masliković i dodao da kada je nepokretno nasleđe u pitanju, jednim klikom se dobija mapa koja može korisnika da odvede do traženog spomenika kulture, bilo da je manastir ili tvrđava.

Do sada najveću pažnju građana privukle su informacije o velikim slikarima Savi Šumanoviću i Paji Jovanoviću, o rimskim šlemovima, Beogradskoj tvrđavi što je bilo u fokusu dosadašnje kampanje na društvenim mrežama.

“Najvažnije je da građani shvate da je pretraživač mesto gde oni treba da istražuju kulturno nasleđe Srbije, da urone i putuju kroz ustanove kulture, fondove i zbirke i da sami vide šta to mi baštinimo. Kulturno nasleđe Srbije je vlasnistsvo Republike Srbije i svih građana te svako od njih ima pravo da zna šta se čuva u muzeju u njegovom gradu ili nekom drugom, u arhivima i bibliotekama”, naglasio je Masliković.

On je skrenuo pažnju da kada je digitalizacija u pitanju u Srbiji postoji mnogo primera dobre prakse kao što su Narodna biblioteka Srbije, Galerija Matice srpske, Muzej Vojvodine, Arhiv Vojvodine, Arhiv grada Beograda.

“Digitalizacija u Srbiji se najduže odvija u bibliotekama – preko tri decenije, u muzejima oko dve i po decenije, a u arhivima je u začetku. Zavodi za zaštitu spomenika kulture su uspeli da digitalizuju i ubace u svoj informacioni sistem svih 2.500 nepokretnih kulturnih dobara. Ima još dosta posla kada je aeheologija u pitanju i neki drugi vidovi kulturnog nasleđa”, kaže Masliković.

Posebnu pažnju zavređuje više od 50 digitalnih vodiča, koje je kreirao Matematički institut SANU, a koji su obezbeđeni za ustanove kulture, gradska jezgra, jezgra stare industrijske zone, arheološke lokalitete i direktno su povezani sa kulturnim turizmom i turizmom uopšte.

Informacije na sajtovima www.kultura.rs , www.kultura.srb ili www.culture.rs dostupne su na srpskom jeziku i na ćirilici, a mogu se pretraživati i na engleskom i na latinici.

U planu je uvođenje manjinskih jezika i mogućnosti da osobe sa invaliditetom mogu da pristupe sajtu bez problema, a Pretraživač će se dalje širiti na kulturna dobra koja se nalaze u privatnim fondacijama, legatima, kolekcijama i zbirkama.

FOTO: Printscreen/culture.rs

Pretraživač je rađen u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Finske, po uzoru na njihov model, a isti mehanizam postoji u Francuskoj za nepokretna kulturna dobra, zatim u Velikoj Britaniji, Italiji i Mađarskoj.

Masliković ističe da malo zemalja ima pretraživače ovoga tipa, ali i da Srbija, bez obzira što nije članica Evropske unije, prati evropske tokove, te im je uzor bio i projekat Evropske komisije – EUROPEANA.

“Tu se nalazi celokupno nasleđe svih članica, pridruženih članica EU i onih koje su u postupku pridruživanja i nama je bila ideja da i naš pretraživač bude slika i prilika naše kulture kao što je EUROPEANA slika i prilika evropske kulture”, rekao je Masliković i dodao da im je plan da podaci iz srpskog pretraživača direktno odlaze u EUROPEANU.

Srbija je, prema njegovim rečima, na pragu kreiranja novog projekta, jer EU smatra da je 3D skeniranje objekata, i nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara, nešto na čemu treba insistirati.

“Kulturna dobra su pod stalnom pretnjom, od elementarnih nepogoda, terorizma, ratova, prirodnog propadanja materijala i ostavljanjem 3D skena nekog objekta, čuvamo njegovu originalnost i možemo da ga reprodukujemo i prikažemo drugim naraštajima”, kaže Masliković.

Zahvaljujući 3D skenu, katedrala Notr Dam u Parizu, nedavno uništena u velikom požaru, lako se može rekonstruisati.

“Naš Hilandar je tako urađen i mnoge naše crkve i manastiri su počeli da rade 3D skeniranje spoljašnosti i unutrašnjosti kako bi ih sačuvali i dokumentovali ono što nam je najznačajnije”, rekao je Masliković i ukazao na značajnu podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Akademske mreže Srbije, Telekoma Srbije, Majkrosofta, Kancelarije za IT upravu bez kojih Pretraživač kulturnog nasleđa ne bi mogao da se realizuje.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More