Putujući do udaljenih sela dnevno pređe više od 140 kilometara i često je jedina spona između Ivanjice i golijskih domaćinstava. Svi ga znaju po nadimku “Uča“ – Vidosav Kolarević je direktor osnovne škole u Bratljevu koji ima neuobičajen posao.
Dotrajali službeni terenski auto prešao je bezmalo 300.000 kilometara. Njime svakodnevno učenike u školu dovozi i nakon nastave vraća kući lično direktor.
Aleksandar Nešović iz Gleđica do škole morao bi da pešači pet kilometara:
„Znači mi dosta, jer kada idem peške do škole, moram da poranim i krenem ranije, ali kada je sneg još je teže.“
To mnogo znači i roditeljima đaka, ističe Jelena Nešović.
U nepristupačnim planinskim zaseocima živi većina učenika škole u Bratljevu. Zato Uča na posao kreće pre zore. Od škole u tri pravca vozi jedanaestoro mališana, a pod točkovima svakodnevno ostavlja makadamske puteve.
„On se mnogo trudi oko te škole, trudi se prvenstveno zbog dece, zbog roditelja i zbog ovih naših sela da ne opustoše“, kaže Ema Poledica.
I đaci i roditelji vole da se druže sa direktorom škole, poštuju ga, a često im je i jedini oslonac. Iz grada im donese lekove i namirnice, a đaci ne moraju da pešače.
„Ljudi se muče i onda mi nije teško da dođem po njih, da se vratim jer su takvi uslovi“, kaže Vidosav Kolarević, direktor OŠ „Milan Vučićević Zverac“ u Bratljevu.
„Organizovanog prevoza nema, putevi su loši, tako jedina spona između grada i sela sam zasad ja, trenutno, borim se.“
Primer vredan poštovanja podstakao je i lokalnu samoupravu odakle najavljuju da će sa donatorima nabaviti nekoliko vozila neophodnih za prosvetne i zdravstvene ustanove u udaljenim ivanjičkim selima.
