Ove stranke su najveći dobitnici evropskih izbora

FOTO: Wikipedia
98

BRISEL – Umesto populističkog, Evropu je zapljusnuo zeleni talas. Građani Evropske unije su na devetim izborima za Evropski parlament (EP) kaznili tradicionalni desni i levi centar, pre svega nemačke demohrišćane i socijaldemokrate, čime su otvorili put Zelenima da budu odlučujući faktor u izboru predsednika Evropske komisije.

Belgijski evroparlamentarac i kopredsednik Zelenih Filip Lamberts jasno je poručio posle izbornog uspeha: „Bez Zelenih nema stabilne većine u novom sazivu evroparlamenta.”

Desničarsko nacionalistički desant na EU nije u potpunosti uspeo, uprkos njihovom izbornom uspehu u Francuskoj, Italiji, Mađarskoj i Poljskoj. Proevropske partije u novom sazivu EP će imati zajedno dve trećine mandata, ali da bi se vladalo EU moraće da se prave ne baš prijatni savezi.

„Presuda” birača na evropskim izborima, koji su imali najveću izlaznost u poslednjih 20 godina, mogla bi da glasi: dalje u pravcu ujedinjene Evrope, ali sa fragmentisanim parlamentom.

Posle slabih izbornih rezultata, smanjene su šanse favorizovanih „špicenkandidata”, narodnjaka i socijalista Manfreda Vebera i Fransa Timermansa, da na jesen naslede Žan-Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije (EK). Iako i dalje ostaju najjače parlamentarne grupe, Evropska narodna partija će imati 36 evroposlanika manje nego na izborima 2014, a Progresivna alijansa socijalista i demokrata čak 44.

Da li će narodnjaci (ENP) ući u koaliciju sa drugoplasiranom grupom socijaldemokrata (SD) ne zna se, budući da je njen lider Udo Bulman rekao da su konzervativci izgubili političku moć na izborima i da time ne može da traži kao svoje pravo da bude u većini koja će da odlučuje o tome ko će biti novi predsednik EK.

Lider ENP-a Manfred Veber se slaže sa ocenom da se novi Evropski parlament suočava s oslabljenim centrom i zato poručuje da „od sada, oni koji žele da imaju jaku EU, moraju da udruže snage”.

Lider evropskih socijalista Frans Timermans je u suštini priznao poraz: „Ako izgubite izbore, ako izgubite poslanička mesta, morate da budete skromni.”

Da evropske političare očekuje složen posao da oforme novu većinu u EP, potvrđuje i kandidat Alijanse liberala i demokrata Evrope Margret Vestager, koja ističe da su „tradicionalne političke izvesnosti stvar prošlosti”. Podeljeni Evropski parlament je baš ono što je potrebno Evropskoj uniji, ocenjuje „Gardijan”, dodajući da bi komplikovana većina mogla evropskoj skupštini doneti prikladnu političku ulogu umesto dosadašnje tehničke, uz veću međustranačku saradnju, ali i potencijalno veće interesovanje javnosti, što ukupno može podstaći zdrav razvoj EU.

Izbori su u Francuskoj pokazali da su Makronova i Le Penova partija dve glavne političke snage, dok su tradicionalne desne i leve stranke, koje su vladale više od 50 godina, sada osvojile manje od 10 odsto.

Nacionalno okupljanje Marin le Pen je tesno pobedilo i imaće jednog poslanika više (24) od Republike u Pokretu Emanuela Makrona (23). Poraz, iako minimalan, ostavio je gorak okus Jelisejskoj palati, ali i onima koji su se nadali da će francuski vođa dobiti novi vetar u leđa kako bi ojačao jedinstvo Evropske unije. Emanuel Makron neće ipak raspustiti donji dom francuske skupštine, iako Le Penova, osokoljena pobedom, to traži.

Savez Zelenih partija osvojio je 18 mesta više nego na izborima 2014. godine i biće četvrta velika poslanička grupa u Evropskom parlamentu. Zeleni su dvocifrenim rezultatima u najvećim evropskim zemljama ostvarili rekordni uspeh, jer su uspeli da privuku mlade glasače pozivom za akciju da se zaustavi globalno zagrevanje. Ekološka partija je na putu da udvostruči rezultat u Nemačkoj od pre pet godina, zbacivši socijaldemokrate s drugog mesta, dok su u Francuskoj Zeleni na trećem mestu s 12 odsto, a i u Austriji, Irskoj i Holandiji takođe su došli do dvocifrenog rezultata.

Preuzimanje vlasti u Evropskom parlamentu od strane desnih populista se ipak pokazalo nerealnim obećanjem. Najveći uspeh je napravio Mateo Salvini u Italiji, gde je njegova partija osvojila 33 odsto glasova, što je ogroman skok u odnosu na 2014. godinu.

„Pravila se menjaju u Evropi”, poručio je italijanski zamenik premijera i Salvini u sedištu svoje ultradesničarske Lige. „Nova Evropa je rođena”, istakao je Salvini.

Najavljujući novu ultradesničarsku koaliciju u EP koja bi imala 150 poslanika, lider Severne lige je poručio da je u kontaktu sa Le Penovom i Najdželom Faražom.

U Velikoj Britaniji, gde su izbori za EP bili suvišni zbog bregzita, izlaznost nije pala, već je porasla. Evroskeptična bregzit stranka Najdžela Faraža je osvojila 31 odsto glasova, što je 20 odsto više od vladajućih konzervativaca.

Po oceni „Volstrit džornala”, evropski glasači su uzdrmali postojeći politički establišment i najavili novi period neizvesnosti, dok EU pokušava da se nametne kao strateški igrač u odmeravanju snaga sa SAD i Kinom. Nema sumnje da će oslabljeni desni i levi centar sada morati da se oslone više na liberale, koji su pored zelenih najviše profitirali na izborima za EP, dobivši 40 poslanika više.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More