Ponuda od Bugarske za izgradnju nuklearne elktrane, evo gde bi se gradila

66

SRBIJA – Iako je ministarka energetike Bugarske Temenužka Petkova najavila učešće Srbije u izgradnji njihove nuklearne centrale „Belene“, zvaničnih razgovora sa vlastima u Beogradu o ovom projektu nije bilo, saznaje „Blic“.

Drugim rečima, sve je još na nivou želja Bugara, koji zbog nemogućnosti finansiranja i odustajanja nekih kompanija iz Zapadne Evrope, pre svega nemačkog koncerna RWE, ali i firmi iz SAD, Italije, Francuske i Velike Britanije, traže nove partnere na Balkanu. To su pored Srbije, Severna Makedonija i Crna Gora, uz čiju pomoć žele da ožive ovaj projekat koji je u igri još od osamdesetih godina.

Reč je o skupoj investiciji čija bi izgradnja koštala oko šest milijardi evra, zbog čega je nekoliko puta odlagana, poslednji put 2009. Ponovo je aktiviran krajem 2010. kada je Putin ponudio Borisu Borisovu da ruski „Rosatom“ gradi „Belene“ i to za 6,3 milijarde evra, i da u tom projektu učestvuju kao akcionari Srbija i Hrvatska. Hrvatske je tu ponudu odbila, ali pošto je Putinova cena i za Bugare bila visoka, oni su odustali.

Strateški partner

Izgradnja NE „Belene” ponovo je aktuelizovana prošle godine. Ispravljeni su neki nedostaci u projektu, a 22. maja ove godine Bugarska je u Službenom glasniku EU objavila da traži strateškog partnera za izgradnju nuklearke. Rok za prijave je 90 dana a izbor strateškog investitora trebalo bi da bude u narednih godinu dana. U martu je bugarski vicepremijer Tomislav Dončev izjavio da Srbija i Severna Makedonija žele udeo u ovom projektu. To je pre nekoliko dana indirektno potvrdila i ministarka energetike Temenužka Petkova.

„Trenutno se traže mogućnosti za učešće Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u projektu „Belene“. Bugarska je u aprilu zvala Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju da učestvuju u projektu“, navela je Petkova.

„Sve je to na dugom štapu jer nama Bugari nisu ponudili nikakav zvaničan aranžman, koji podrazumeva cenu, vlasništvo i status u odlučivanju. O ovome nije bilo zvaničnih razgovora. Naša odluka morala bi da bude doneta posle zvanične ponude, ali i studije izvodljivosti. Cifre koje se spominju nisu male, reč je o šest milijardi evra, i to je izuzetno skup projekat. Treba videti i da li je za Srbiju isplativije da ona gradi svoj energetski objekat i na taj način obezbedi struju ili da uđe u partnerstvo sa Bugarima. Bilo je samo nekih nezvaničnih razgovora u kojima se nagoveštavalo da su Bugari voljni da nam ponude između pet i 10 odsto učešća u tom projektu. Procenat bi zavisio od interesovanja Severne Makedonije i Crne Gore“, navodi naš sagovornik.

Javnost protiv

Nepodeljeno je mišljenje da Srbija na svojoj teritoriji nipošto ne sme da gradi nuklearku, prevashodno zbog bezbednosnih rizika. Kada je reč o projektu u Bugarskoj, stručna javnost je prilično uzdržana, pogotovo zbog činjenice da bi se bilo kakava havarija u Bugarskoj brzo osetila i u Srbiji. Tu je i pitanje ekonomske isplativosti nas kao partnera.

„S obzirom na postojeći Zakon o moratorijumu na gradnju NE iz 1989. zbog koga već 25 godina ne postoje programi Nuklearnih tehnologija na našem Univerzitetu, mi nemamo stručnjake. Takođe mislim da je ova ideja u domenu samo želja a ne i realnih mogućnosti“, smatra prof. dr Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinče.

Ekonomisti su dodatno obazriviji.

„Ne izgleda zbog cene preterano atraktivno, ali je tehnički verovatno projekat napredan. U takve investicije se ulazi kada se vidi da li su profitabilne i da li su ponuđeni povoljni uslovi partnerstva. Oni podrazumevaju cenu struje iz te nuklearke, koja bi morala da bude proizvođačka a ne tržišna, ali i naš suvlasnički položaj. Ako smo manjinski partner, onda smo u drugorazrednom statusu i pitanje je kolika bi bila moć našeg odlučivanja. Ipak, nisam apriori protiv tog projekta jer je činjenica da nismo decenijama izgradili novi energetski objekat, što može da dovede do negativnih posledica u energetskom sektoru, pa i manjka struje. Zato se mora uraditi stručna analiza koja će pokazati da li je za Srbiju isplativo da ulaže u bugarsku elektranu ili u sopstvene resurse“, kaže profesor Ljubomir Madžar.

Bez komentara iz Vlade

Iz Vlade Srbije nismo mogli da dobijemo zvaničan odgovor da li je Srbija zainteresovana. Nezvanično nam je rečeno da zvaničnih razgovora o tome nije bilo.

Inače, Srbija je 2015. dala zeleno svetlo na izgradnju mađarske nuklearke „Pakš 2“ koja je na samo 63 kilometra od naše granice. U Evropi ih trenutno ima 195.

Izvor Infobrif
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More