Pravoslavni sveštenik preveo Kuran: Razlike su naše bogatstvo, a ne kamen spoticanja

FOTO: Printscreen/Youtube
121

TORONTO – Pravoslavni sveštenik poreklom iz Bara Milan Radulović, koji živi i radi u Kanadi, za 11 meseci je preveo Kuran i to sa arapskog na ukrajinski jezik. Promociju Kurana na ukrajinskom jeziku Radulović će imati krajem leta u Kijevu.

Radulović u razgovoru za “Novosti” kaže da nije prvi sveštenik koji je prevodio Kuran.

“Prvi je to uradio sveštenik Mićo Ljubibratić, prvo izdanje prevoda Kurana, a izdavač je bila Kraljevska akademija u Kragujevcu 1893. i drugo izdanje Beogradskog učenog društva 1895. u Beogradu. On je prvi sveštenik koji je Kuran preveo na srpski jezik, ja sam drugi pravoslavni sveštenik koji je preveo Kuran” – kaže Radulović čija je biografija impresivna.

On je ukrajinski savladao na postdiplomskim studijama u Rimu.

“Postoje dva prevoda na ukrajinskom jeziku, Jereme Polotnjuka iz 1994. i Mihajla Jakuboviča iz 2004, dopunjeno deset godina kasnije. Tvrdim da su oba prevoda lepa, koliko ispravna, to samo Bog može da sudi. Oba prevoda su izvanredna književna dela, pogotovo Jakuboviča. Međutim, fali onaj ajetski duh. Nije preveden sa arapskog, preveden je sa turskog, ili tatarskog. To su jezici koje profesor Jakubovič zna. Nisam mogao da Kuran prevedem tako pesnički, nadahnuto, najpre zato što ne znam dobro ukrajinsku poeziju, nije moj jezik, ali sam se trudio da ga prevedem precizno, od reči do reči” – kaže naš sagovornik.

Tokom studiranja na Fakultetu za islamske studije upoznao je Kuran.

“U Kuranu piše – da je Bog hteo da stvori ljude iste po veri, on bi ih stvorio. Razlike treba da budu naše bogatstvo, a ne kamen spoticanja”, objašnjava sveštenik i ističe da uživa da prevodi sa jezika koji nisu njegovi maternji.

“Volim da prevodim sa grčkog na italijanski, sa italijanskog na engleski, sa grčkog na aparski… Arapski jezik je za mene veoma izazovan pogotovo način pisanja, arapski mentalitet, reči koje se drugačije akcentuju, a imaju suprotno značenje. Za mene je reč svetinja, kao što piše u Jevanđelju Svetog Jovana, “U početku beše reč i reč beše slovo i slovo beše Bog. Reč je bitna, ima dušu, moćnija je od materije. Sve radimo za dobro ljudi”, smatra Radulović.

Na pitanje, zašto je otišao iz rodnog Bara, Radulović kaže da je otišao da studira teologiju:

“Nekako, teološki fakulteti u Evropi nisu mi davali širinu koju sam hteo da doživim. Na Zapadu sam se susretao sa ljudima koji su mislili različito, drugačije. Kada sam bio u Rimu video sam ljude koji nisu vernici, a studiraju teologiju. Želja da upoznam što više kultura, mišljenja, pogleda na svet me je podstakla da odem iz Crne Gore, ali ne da je u potpunosti napustim”, tvrdi Radulović.

Pravoslavni fakultet Radulović je završio u Čikagu, magistrirao je u Solunu, okončao islamske studije u Bejrutu, a doktorirao u Rimu.

Krajem osamdesetih iz rodnog Bara odlazi u Ameriku, i već duže živi u Kanadi, u Torontu, gde je sveštenik u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi i profesor istorije filozofije na tamošnjem Islamskom fakultetu. Inače, jedini je hrišćanin na tom fakultetu.

Radulović je čovek širokog obrazovanja, poliglota – tečno govori engleski, francuski, ruski, italijanski, grčki jezik, zatim arapski i ukrajinski.

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More