Srbija dominira na Zapadnom Balkanu u direktnim stranim investicijama

FOTO: Predsedništvo Srbije
16

Region Zapadnog Balkana prošle godine zabeležio je rast stranih direktnih investicija, uprkos negativnom trendu u celom svetu, pokazuje izveštaj tela Ujedinjenih nacija.

Dok su u svetu strane direktne investicije pale za 13 odsto na 1.300 milijardi dolara, u regionu Zapadnog Balkana, koji je u izveštaju označen kao jugoistočna Evropa i deo šireg regiona privreda u tranziciji, došlo je do rasta od 33 odsto na 7,4 milijarde dolara.

Prema „Izveštaju o investicijama u svetu 2019“ Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), najveći rast na Zapadnom Balkanu zabeležila je Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih direktnih investicija povećan za 260 odsto s 205 miliona dolara 2017. na 737 miliona prošle godine.

Srbija, koja ima najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu, zabeležila je rast od 44 odsto na 4,1 milijardu dolara.
Crna Gora je jedina zabeležila pad – 12 odsto na 490 miliona dolara, dok je Bosna i Hercegovina imala rast od četiri odsto na 468 miliona, a Albanija od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.

Od zemalja u regionu koje su u Evropskoj uniji, najveći rast priliva stranih direktnih investicija je imala Slovenija — 81 odsto na 1,4 milijarde dolara.

U Hrvatskoj je zabeležen pad od 43 odsto na 1,2 milijarde, a u Bugarskoj od 21 odsto na dve milijarde dolara. Grčka je zabeležila rast od devet odsto na 4,3 milijarde i Rumunija od devet odsto na 5,9 milijardi dolara.

Srbija je u 2018. bila drugi najveći recipijent stranih direktnih investicija među tranzicionim zemljama, što obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, s rastom akcijskog kapitala, navodi se u izveštaju UNCTAD.

Srpska privreda je najveća u podregionu i relativno je diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakra, privlači kompanije koje istražuju resurse.

Među stranim direktnim investicijama, izveštaj navodi udeo francuskog Vansi erports (Vanci Airports) u aerodromu “Nikola Tesla” i kineskog Ziđina u rudniku Bor.

Većina stranih direktnih investicija u Severnoj Makedoniji je, ukazuje se u izveštaju UNCTAD, otišla u izvozno orijentisani investicioni klaster, uglavnom u automobilskoj industriji u tehnološko-industrijskim razvojnim zonama.

Jedna od skopskih slobodnih zona je privukla američkog proizvođača automobilskih rezervnih delova Dura automotiv sistems (Dura Automotive Systems).

Strane direktne investicije u zemljama u tranziciji pale su opet u 2018. godini, uglavnom usled pada u Rusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu. Priliv stranih direktnih investicija u Rusiji, prema izveštaju, prepolovio se na 13 milijardi dolara, pošto su investitori i dalje oprezni, delom zbog geopolitičkih briga i slabog rasta BDP.

U svetu su prošle godine strane direktne investicije pale za 13 odsto na 1.300 milijardi dolara, što je najniži nivo od svetske finansijske krize.

Treći godišnji pad uzastopno, ocenjuje UNCTAD, uglavnom je posledica vraćanja akumuliranih zarada američkih multinacionalnih kompanija u prva dva kvartala 2018. posle poreske reforme.

Već neko vreme globalna politička klima za trgovinu i investicije nije povoljna kao u vreme najvećeg rasta i razvoja, ocenjuje se u izveštaju.

Izvor RSE
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More