Da li će novi zakon uvesti red u srpsku diplomatiju?

FOTO: sr.Wikimedia.org
382

BEOGRAD – Diplomate se bave spoljnopolitičkim poslom u interesu svoje zemlje. Taj kadar se u Srbiji godinama nije obnavljao, profesionalnost je gurnuta u drugi plan pa se često ambasadori postavljaju po nekim drugim kriterijumima i zaslugama. Da bi se uvelo više reda, Vlada priprema novi zakon koji će regulisati mnogo toga – od načina zapošljavanja karijernih diplomata, do zdravstvenog osiguranja njihovih porodica a i dužnosti ekonomskih diplomata, prenosi RTS.

Zakon koji će uvesti red u srpsku diplomatiju, u resornom ministarstvu najavljuju da će predstaviti do kraja godine. Poznavaoci, međutim, kažu da je pre javne rasprave potrebno utvrditi hoće li to biti zakon o spoljnim poslovima ili Ministarstvu spoljnih poslova, što su prethodni zakoni manje ili više bili.

„Suštinsko pitanje je kako će se definisati odnos tri ključna činioca – predsednika, vlade i skupštine. Uz to, jedan od većih problema koji postoji u našoj diplomatiji je koordinacija rada raznih ministarstva. Tu postoje soliranja, postoji nedostatak komunikacije između raznih ministarstava koja primaju strane delegacije i Ministarstva spoljnih poslova“, rekao je za RTS profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.

Taj zakon bi trebalo da precizira i način zapošljavanja karijernih diplomata, od javnih konkursa, preko Diplomatske akademije do ambasada.

„Zakonom smo uredili kako će se napredovati, koliko godina i u kom zvanju se mora biti da bi se steklo veće zvanje, stavili smo u poseban fokus znanje stranih jezika. Tako, kroz jednu kvalitetnu trijažu kroz koju prolaze svi koji se prijave na konkurse, čini mi se da rešavamo probleme bilo kakvih spoljnih uticaja“, rekao je generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Veljko Odalović.

Spoljni uticaj, pre svega partijski, teško je isključiti samo propisima. Stručnjaci smatraju i da nije loše da u konzularnim predstavništvima sede i oni koji nisu karijerne diplomate. Postojeći Zakon, međutim, ne precizira preuzimanja stručnjaka iz drugih oblasti.

„U SAD su manje od trećine karijerne diplomate, a dve trećine su ljudi koji se bave finansijama, trgovinom. Po mom iskustvu, to je relativno slabo rešeno i uvek je bilo problema. Ljudi iz Ministarstva spoljnih poslova su morali biti univerzalni, morali su, pored politike, da se bave i privredom, kulturom“, dodaje Ivo Visković.

Prethodni Zakona o spoljnim poslovima donet je 2007. uz manje izmene 2009. godine. Taj zakon je trebalo da prenese nadležnosti sa državne zajednice Srbije i Crne Gore na Srbiju, ali se ispostavilo da nije prepoznao, niti obuhvatio sve oblasti koje utiču na rad srpske diplomatije.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More