Pitanje Roma deo pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom

Foto_Pixabay
86

Kako proces približavanja EU iskoristiti za poboljšanje položaja Roma na Zapadnom Balkanu i pre punopravnog članstva? Tim pitanjem bavila se jedna radionica u Berlinu u sklopu projekta „Integracija Roma 2020“.

Nakon isteka Evropske decenije integracije Roma 2005-2015. pokazalo se da su inicijative za pojačanu integraciju Roma u evropskim zemljama i dalje neophodan element manjinske politike – i to ne samo u zemljama-članicama Evropske unije koje su preuzele nacionalne strategije za integraciju Roma, već i u budućim članicama.

Sada bi, kako se čulo na berlinskoj radionici projekta „Integracija Roma 2020“, koji su zajednički pokrenuli Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Fondacija otvoreno društvo uz pomoć Evropske unije, trebalo otići još korak dalje. Zadatak tog projekta je, kako se to navodi u njihovoj brošuri, da „radi na jačanju institucionalnih obaveza vlada da u glavne politike i nacionalni budžet uvrste i ispune konkretne ciljeve vezane za integraciju Roma“. Time bi trebalo da se smanji društveno-ekonomski jaz između Roma i neromskog stanovništva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Jedan od mehanizama za postizanje tog cilja jeste i uključivanje te strategije u proces približavanja Evropskoj uniji.

Napredak u Srbiji

Kada je u pitanju Srbija, najveća zemlja Zapadnog Balkana s najvećim brojem pripadnika romske manjine, situacija je, kako za DW kaže Osman Balić, direktor Lige Roma Srbije, uznapredovala u pozitivnom smeru.

„Nama je pošlo za rukom da pitanje Roma dignemo u vrh prioriteta u procesu pridruživanja. Mi imamo poseban akcioni plan za Rome u okviru procesa pridruživanja za Poglavlje 23. i Poglavlje 19 (zapošljavanje) što nam je veoma bitno. Do sada nije bilo takvih pristupa romskom pitanju kada se radilo o pregovorima sa zemljama poput Mađarske, Rumunije, Bugarske i Hrvatske“, rekao je Balić.

Ti procesi odvijali su se pre Decenije integracije Roma 2005-2015. pa još nisu u punoj meri bili zahvaćeni i tim osetljivim političkim pitanjem, a nakon ulaska tih zemalja u Evropsku uniju interesovanje za pitanja Roma je splasnulo. To ne bi smelo da se ponovi kada su u pitanju buduće članice. Zato je cilj pitanje integracije Roma uvrstiti u sam pregovarački proces.

Neda Korunovska, koordinatorka programa Romske inicijative pri Fondaciji otvoreno društvo ukazuje na to da bi i zemlje Zapadnog Balkana na sledećem sastanku tzv. Berlinske inicijative početkom jula u poljskom Poznanju trebalo da usvoje zajedničku izjavu kojom se obavezuju na uključivanje pitanja integracije Roma u osnovne političke programe.

Konkretni ciljevi

Međutim, za razliku od dosadašnjih procesa proširenja, pitanje integracije Roma ne bi trebalo da se odvija kroz nacionalne strategije.

„Nacionalna strategija nije merljiva kategorija i možemo da je tumačimo i ovako i onako. Naš je cilj da vlade preuzmu konkretne, ambiciozne, ali i ostvarljive ciljeve u svim područjima koji su bitni za Rome, kao što je zapošljavanje, obrazovanje i sl. Zato će vlade Zapadnog Balkana u Poznanju potpisati novu deklaraciju u kojoj će se obavezati na određene ciljeve koje same žele da ostvare tokom procesa pridruživanja“, kaže Korunovska.

U to spadaju legalizacije romskih naselja ili ostvarivanje ciljeva pohađanja škola kod romske dece. Jer: „Stvarno je sramota da pola romske dece u Albaniji i Crnoj Gori ne završava ni osnovnu školu“, kaže Korunovska.

Ne deluju sve reforme pozitivno

Osman Balić svestan je da će Romi blagodeti sadašnjeg političkog delovanja, što se konkretno odnosi i na programe zapošljavanja ili obrazovanja, u potpunosti osetiti tek u budućnosti.

Ali neki elementi reformi koje se odvijaju kroz proces približavanja ne deluju na poboljšanje položaja Roma u društvima Zapadnog Balkana već suprotno. Korunovska ukazuje na jedan specifičan problem. „U Makedoniji je recimo naročito zanimljivo pitanje katastra i vlasničkih knjiga nekretnina. U sklopu približavanja, Evropska unija traži da se zemljišne knjige srede zbog tržišta. Romi koji često žive na parcelama koje nisu uknjižene u budućnosti če imati problema“, kaže Korunovska za DW.

Romi, narod u usponu

U Bosni i Hercegovini situacija je po mnogo čemu, pa tako i po pitanju integracije Roma, zbog državnog ustrojstva specifična. Dervo Sejdić, aktivista Romskog informativnog centra iz Sarajeva zaključio je da Romi u BiH, uprkos činjenici da je zemlja još daleko od statusa kandidata za prijem u EU, profitiraju od predpristupnog procesa. „Romska zajednica očekuje da će BiH u procesu približavanja prilagoditi svoje zakone na području socijalne i kulturne politike i politike zaštite ljudskih prava“, rekao je Sejdić.

Uprkos specifičnosti BiH, Sejdić ne smatra da su problemi Roma u toj zemlji drugačiji nego u komšiluku. „Problemi su isti: socijalna i stambena pitanja, pitanje obrazovanja. Jedino je u BiH teže, jer za svaku odluku morate imati tri ruke. A to je, ako pogledate trenutnu političku situaciju, sve samo ne jednostavno. Na drugim mestima u regionu to je ipak malo jednostavnije“, zaključuje Sejdić koji kaže da je ono malo što se za Rome postigne, zasluga aktivista iz nevladinog sektora. Ipak on istovremeno insistira na daljem traženju partnera u okviru državnih institucija.

I pored svega navedenog, Osman Balić smatra da su Romi i u jugoistočnoj Evropi, kao i drugde u Evropi, narod koji poslednjih godina beleži pozitivne pomake upravo zahvaljujući aktivnostima na nadnacionalnom nivou. Ipak, isto tako je svestan da je otpor nacionalističkih snaga svuda u Evropi još veoma jak.

„Mi smo narod u usponu i kao takvi smo kost u grlu desničarima, što se videlo i na poslednjim izborima za Evropski parlamenta kada su, npr. u Bugarskoj, desne stranke glasove birača skupljale otvorenom mržnjom protiv Roma“, kaže Balić.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More