Prvi Unmikov sudija: Amerikanci sprečili da se sudi Albancima za zločine nad Srbima

FOTO: Printscreen/Youtube
122

Divim se Srbima koji su ostali na Kosovu. Oni od 1999. nisu dobili šansu da žive kao normalan svet, mada su pojedine jedinice Kfora mnogo činile da ih zaštite. Lično verujem da se mnogi međunarodni činovnici koji su se našli na KiM u misijama Unmika i Kfora danas stide kad se sete tih dana.

Ovako, ekskluzivno za “Novosti”, govori švedski sudija Krister Karphamar, koji je bio imenovan kao prvi strani delilac pravde u južnoj srpskoj pokrajini krajem 1999. godine.

Karphamar, koji je nedavno u Švedskoj objavio knjigu “Sudija u zemlji bezakonja”, pišući o svojoj karijeri na Kosovu od 1999. do 2011. godine, priznaje da je njegova služba na KiM u pravosudnom smislu “bila sazdana iz niza manjih i većih katastrofa”.

Kako ističe, kod najkrupnijih slučajeva pokušaja procesuiranja Albanaca za zločine, po pravilu su se pojavljivali “glavni igrači na KiM – Amerikanci koji su uticali da se zločini sakriju, a ubice puste”.

Posle donošenja Rezolucije SB o uvođenju stranih sudija u pokrajinu, odmah posle rata bio sam prvi stranac koga je Bernar Kušner, tadašnji šef civilne misije UN na KiM, imenovao na tu funkciju.

FOTO: Printscreen/Youtube

Prvi veliki slučaj bio je napad OVK na autobus UNHCR-a koji je prevozio Srbe, 3. februara 2000. godine, kada je poginulo dvoje ljudi, a gotovo svih 47 drugih, uglavnom žena i dece, pretrpelo traume za ceo život. Tom prilikom francuski vojnici iz sastava Kfora, koji su vodili istragu, zarobili su nekoliko osumnjičenih. Međutim, usledile su demonstracije Albanaca, sa žestokim nemirima, u kojima je uhapšeno još njih 49.

U tim okršajima su ranjena i dva Francuza i trebalo je da sudim Albancima. Nije, međutim, do toga došlo, jer je francuski general tražio hitno puštanje na slobodu pritvorenih. Dobio je pretnje da će Albanci napasti njegove trupe.

O trgovini organima otetih Srba čuli ste od dr Zorana Stankovića kada je ekshumirana masovna grobnica u Dinarcu?

Naravno da sam o svemu obavestio Karlu del Ponte, tadašnjeg glavnog tužioce Haškog tribunala, ali ona nije bila zainteresovana za to.

Istraživali ste i slučaj napada na autobus “Niš- ekspresa” kod Podujeva, februara 2001, kada je poginulo 12, a ranjeno 43 Srba?

Glavnog osumnjičenog za ovaj napad, Fljorima Ejupija, odmah je uhapsila policija Unmika i to na osnovu DNK tragova. Međutim, iz meni nepoznatih razloga, umesto da je čekao istragu u pritvoru UN, američki Kfor ga je odveo u “Bondstil” odakle im je navodno pobegao. Ne znam kako je pobegao, čuo sam da ga je obučavala CIA, a poslednje informacije o njemu sam dobio 2012, da živi mirno u Podujevu.

Da li je bilo još slučajeva kada su Amerikanci “umešali svoje prste”?

Sećam se kada su kod mene došli visoki britanski oficiri iz sastava Kfora tražeći savet. Naime, njihova patrola je u blizini administrativne linije sa centralnom Srbijom kod Podujeva naletela na grupu pripadnika OVK naoružanih automatima i bombama koji su krenuli u napad na srpske kuće. Zaustavili su ih, i kada su pokušali da razoružaju bandite, pojavili su se američki vojnici koji su im naredili da ih puste. Ti ljudi su izvršili napade na srpske kuće, a frustrirani Englezi su pitali šta da rade… Nisam mogao ništa, tu je bio nadležan Kfor, a oni su to posle rešavali mimo Unmika.

Često položaj međunarodnog sudije na KiM opisujete kao veoma težak?

Da, zato što se u Kušnerovo vreme na KiM o svemu pitao njegov zamenik, Amerikanac Džek Kovi. On je bio taj koga je komanda Kfora bespogovorno slušala, a bez vojnika NATO, Unmikovi policajci su bili nemoćni.

Interesovala vas je i pozadina NATO bombardovanja naše zemlje?

Od najviših američkih starešina sam čuo da je bombardovanje Srbije bilo pripremljeno od njihovih obaveštajnih agencija, sa ciljem da se Kosovo odvoji od centralne Srbije i da se tamo uspostavi vojna baza njihovih snaga. Kampovi koje su imali po zapadnoj Evropi u to vreme su im postali skupi, a tada je bio potpisan i ugovor sa Nemačkom da se američka vojna efektiva, posle više decenija, u toj zemlji znatno smanji.

Kada je u pitanju izveštaj Dika Martija i sud u Hagu za ratne zločine Albanaca, Karphamar je pesimista:

“Prošlo je 10 godina od Martijevog izveštaja, a 20 godina od kada su se ti zločini dogodili. Nije realno očekivati da će se Albancima suditi”.

Jedna od poruka moje knjige je da pokaže da su velikim silama usta puna ljudskih prava i demokratije, samo dok to ne dotakne njihove vlastite interese – kategoričan je Karphamar. Druga poruka knjige je da ukaže na strašnu korupciju unutar UN i da rasvetli mehanizme kako pripadnici UN iz najmoćnijih zemalja sveta, zapravo, zloupotrebljavaju Svetsku organizaciju. Na kraju, hteo sam da napišem i kako sam bio pogođen svom tom korupcijom i nepravdama.

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More