Briselski profesor i pijanista u Drvengradu: Ovde ima i budućih zvezda, kad prođe takmičenje popićemo kafu i pivo

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC
153

DRVENGRAD – Teško da Aleksandar Madžar može ovih dana da prođe ulicama Drvengrada, a da ga ne susretne neki student, pozdravi, pita za savet, ili neko od gostiju da mu čestita na sinoćnom koncertu na festivalu “Kustendorf klasik”.

Priznati pijanista i profesor Flamanskog konzervatorijuma u Briselu boravi u Drvengradu kao član žirija takmičarskog programa sedmog festivala ruske muzike “Kustendorf klasik” i primećuje da je generalno nivo mladih muzičara dobar i da je tu čak i par budućih zvezda.

“Uvek vas neko impresionira i srce vam zaigra. Lepo je ovde, svaki susret je dragocen, jedino što ovde stavlja barijeru između mene i mladih jeste što sam u žiriju i dok ne dođe kraj takmičenja, ne mogu da sednem sa njima da popijem kafu i pivo. To je mala prepreka, ali je ovde jako lepo, sviraju moji prijatelji, eto sa Srbom Dinićem se znam 35 godina i u tom smislu su festivali jako dragoceni za nas muzičare, ne samo kao radno iskustvo nego i kao prilika za susret”, rekao je Madžar u intervjuu Tanjugu.

Kaže da i sam uči od svojih studenata.

“Talentovani studenti reše mnoge probleme sami na način koji vam nikada ne bi pao na pamet, a pedagog nauči nešto samim tim što mora da izrazi verbalno ono što je kod nas obično intuitivno. Tako da ta intuitivna slika mora da prođe kroz taj racionalni filter i da izađe u nekom vidu koji će biti jasan i razumljiv studentu i to je sa intelektualne strane vrlo zahtevan i zahvalan posao, jedan drugi vid učenja”, objašnjava Madžar.

I dok ga mnogi smatraju maštovitim muzičarem, on nije siguran da je to još uvek.

“Mašta je svojstvena mladosti. Često o tome razmišljam, jer pre 20-30 godina koncert Čajkovskog, koji sam svirao, za mene je bio kao film. Sve je u toj muzici bilo o nečem drugom. Danas to nije slučaj i to me malo plaši, mislim da na tome treba raditi, vratiti časovnik natrag. Onda mi padne na pamet da li ste vi nekada čuli da je neko opisao čoveka kao maštovitog starčića: ”Izašli smo na ulicu i videli maštovitog starijeg gospodina”. Možda je to prirodan proces u kome je živa, bujna mašta privilegija mladosti, a onda u kasnijim godinama živimo od kamata, ali pitanje vredi postaviti”, istakao je Madžar.

Danas ga nadahnjuje zvuk više na apstraktom nivou nego u narativnom smislu.

“Zanima me šta iz nekog dela treba osvetliti da bi iz svega toga proizašla neka poruka. Tu su onda i stilska pitanja, odnos prema prošlosti, šta je za kompozitora moglo da znači to što je napisao, a šta to znači za nas, to putovanje kroz vreme”, objasnio je Madžar.

“Jedna moja prijateljica, koja je bila profesor Konzervatorijuma u Torinu, Maria Kjara Moneti rekla je da je najteže sačuvati čuđenje, zapanjenost. Ko je uspeo da sačuva zapanjenost, sačuvao je sve. Ta radost otkrića i svežina percepcije muzike morali bi da nas prate do kraja profesionalnog puta, ali je to lakše reći nego realizovati. To je neka vrsta velikog projekta za sve muzičare koji se ozbiljno bave svojim poslom, kako ne bi došlo do umora i kako ne bi izgubili nerv”, kaže Madžar.

Smatra da je putovanje i sučeljavanje sa različitošću jako bitno za obrazovanje svakog čoveka, ali, dodaje, ipak postoji podneblje u kome smo odrasli i koje nas obeležava za ceo život.

“Koliko god mi blizanci u horoskopu bili prilagodljivi, nečega ipak ima u tom kulturnom tlu sa koga potičemo, za koje smo vezani i od toga se ne može pobeći”, naglašava Madžar.

O odnosu Srbije i Evropske unije kaže da “smo mi mali deo velikog i komplikovanog mozaika i ne baš lepih igara koje se dešavaju na globalnom nivou”.

“Međunarodna politika je uvek bila takva. Ako čitate o 17. i 18. veka, vidite da je uvek postojao diskurs razumevanja, diplomatije i saradnje, pri čemu su se sve te zemlje zabadale nož u leđa jedna drugoj i tu se ništa nije promenilo. Ujedinjene nacije mogu da izgrade dva puta veću zgradu i stave tri puta više činovnika, tu neće doći do pomaka”, istakao je poznati pijanista.

Ispričao je i anegdotu iz Brisela.

“Jedan moj drug koji je bio asistent pri Evropskom parlamentu, mi je rekao devedesetih godina da mu nije bilo jasno otkud taj neverovatan animozitet prema Srbiji i zašto se naše mesto u tom koncertu nacija nepovoljno formulisalo. Došao je do zaključka da se preko Srbije šalju poruke Rusiji: Eto, ako ne bude sve išlo kako smo planirali, vidite šta će se sa vama desiti”.

Madžar je rekao da su došli do zaključka da se, sa protokom vremena, ta tačka gledišta potvrdila.

“Bilo je trenutaka u istoriji kada smo bili srećnici i kada nam je duvao vetar u leđa, ali sada je drugačije, sada smo u nepovoljnom položaju. Valjda je tako u životu svake nacije”, rekao je on.

Očekuje da se situacija promeni na bolje, samo što, skreće pažnju, te oscilacije idu na 30-60 godina i to treba izdržati, gledati napred i ne razmišljati suviše o tome.

Do kraja jula ima još nekoliko koncerata i dva kursa u Italiji i Sloveniji, u avgustu je na odmoru i od septembra počinje sa koncertima i časovima.

“Nastupi i pedagogija su dve različite aktivnosti. Meni su moji studenti jako dragi i kada idem od svoje kuće ka konzervatorijumu, drago mi je što ću ih videti, biće tu muzike, razgovora, razmene, i to je divno”, istakao je Madžer i najavio da će u Beogradu svirati 4. oktobra.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More