Srpski dirigent Srboljub Dinić iz Meksika na Kustendorfu: Muzičare iz Srbije viđam po celom svetu, država mora više da ulaže u njih

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC
297

DRVENGRAD – Šef- dirigent Simfonijskog orkestra u Braunšvajgu sa tradicijom dugom 430 godina, doskora šef-dirigent i umetnički direktor Orkestra Pozorišta lepih umetnosti u Meksiku sitiju, Srboljub Dinić ovih dana predvodi Simfonijski orkestar “Kustendorf” u Drvengradu na čijem čelu je već četiri godine i za koji kaže da mu znači u profesionalnom i privatnom smislu s obzirom da mnogo njegovih kolega sa studija svira u njemu.

Kao umetnik koji je od 1995. godine u inostranstvu, primećuje veliki broj talentovanih srpskih muzičara u orkestrima širom sveta, ali i da Srbija mora više da ulaže u kulturu bez koje je narod siromašan, kao i da se u muzici danas odlično vidi odnos globalnih sila u svetu.

“Imamo vrhunske umetnike kao soliste u najboljim orkestrima sveta poput (violinistkinje) Maje Avramović u Berlinskoj filharmoniji, Roman Simović je koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra, Sreten Krstić godinama je koncertmajstor u Minhenskoj filharmoniji, a što se tiče Srbije, uprkos svim problemima, bez kulture se ne može i nadam se da će ljudi to jednog dana shvatiti, da je bez kulture narod siromašan”, rekao je Dinić u intervjuu Tanjugu.

Naglašava da je svima njima, koji rade u inostranstvu, velika čast da dođu u Srbiju i da u svojoj zemlji nastupaju.

Šef dirigent Opere u Meksiko Sitiju, SRBOLJUB DINIC. FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ

“Ako bi se više vodilo računa o tome, da se recimo napravi lista ljudi koji rade u inostranstvu i da se sa njima više sarađuje, sve bi bilo mnogo lakše, a mislim da to nije nemoguće”, smatra Dinić.

Priznaje da je sreća potrebna za uspešnu karijeru, ali je ipak rad presudan.

“Moja karijera dirigenta je počela na neobičan način. Jednog dana su me pozvali i rekli da moja tadašnja šefica u Bazelu bolesna i pitali me da uskočim umesto nje da dirigujem predstavu te večeri. Odirigovao sam tu predstavu i sutradan sam dobio šest novih predstava. To je malo i sreća, ali sam se uvek trudio da budem maksimalno posvećen, jer nikada ne znate ko sedi u publici i gleda vas i šta se može desiti”, rekao je Dinić.

Šest godina je proveo u Meksiku bez koga kaže da bi njegov život bio siromašan.

“Imao sam u Švajcarskoj i Nemačkoj turneju sa svojim velikim prijateljem Ramonom Vargasom, čuvenim meksičkim tenorom i jednim od najboljih u svetu, i slavili smo 30 godina njegovog umetničkog rada u Budimpešti 2012. godine. Na letu nazad u Cirih pitao me kao direktor Opere u Meksiko sitiju da li bih došao da odirigujem dva koncerta posvećena 200-godišnjici rođenja Verdija. Odirigovao sam ta dva koncerta, tražili su hitno dirigenta za ”Karmen”, uradio sam i to i mislio sam da je to gotovo. Posle mesec dana su me zvali i izrazili želju da budem njihov šef-dirigent i to je trebalo da bude na šest meseci, a pretvorilo se u šest godina”, ispričao je Dinić.

Već dve godine je šef-dirigent u Braunšvajgu i ističe da je u Nemačkoj, velika konkurencija te je utoliko veća čast kada vas izaberu za šefa-dirigenta.

“U svetu ne postoji zemlja koja se na takav način odnosi prema klasicncoj muzici kao Nemačka, ima preko 80 operskih kuća i više od 150 simfonijskih orkestara. Mislim da cela Evropa zajedno nema toliko. Nemci strašno vole klasičnu muziku, najpoznatiji kompozitori u svetu su Nemci ili Austrijanci počevši od Baha i Hendla, preko Mocarta i Hajdna, do Bramsa, Betovena, Vagnera, Štrausa. To je ogromno blago na koje su srašno ponosni i neguju ga”, objasnio je Dinić.

O Rusiji kaže da je i dalje nepresušan izvor talenata, da su ruski umetnici još uvek najtraženiji, ali zbog globalizacije se to sada malo menja.

“Čuo sam podatak, za koji ne znam da li je tačan, da 20 miliona dece u Kini svira klavir. To je ogroman broj, sve više mladih umetnika dolazi iz Azije, ali Rusija ima svoje počasno mesto u celoj muzičkoj priči i njihovi kompozitori stoje rame uz rame sa nemačkim”, rekao je Dinić.

Primećuje da se upravo u muzici ogleda odnos velikih sila u svetu.

“Kina osim toga što postaje ekonomska velesila, ulaže mnogo u klasičnu muziku, Rusija ima ogromnu tradiciju kao i Nemačka, ali u mom orkestru u Braunšvajgu imam ljude iz 30 nacija. Globalizacija je dovela do toga da za jedno mesto se prijavi 200-300 ljudi i onda je najbitnije ko najbolje svira. Ja imam od Nemaca preko istočnog bloka do Kine i Japana, svi oni sviraju u mom orkestru”, kaže Dinić.

Srbija je, naglašava, takođe ogroman izvor talenata pre svega ćuprijska šskola, ali apeluje da se više ulaže u kulturu i orkestre, jer “bez kulture nema ni opstanka jedne države”.

Posle Mećavnika očekuju ga koncert u Hamburgu, 5. avgusta počinje u Braunšvajgu, 17. avgusta imaju premijeru “Nabuka”, pa prvi put ide u Buenos Aires, a u pregovorima je i sa Narodnim pozorištem u Beogradu.

Kaže da je Meksiko završena priča, ali da je to izuzeno važno iskustvo za njega.

“Nećete verovati da su Meksikanci nama najsličniji po mentalitetu, strašno vole muziku, život, dobru hranu, zemlja je prelepa, ima 8.000 kilometara peščanih plaža. Imao sam potpuno drugačije mišljenje o Meksiku. Meksiko ima ogromnu tradiciju i vrlo je rezvijena zemlja, ali je ogromna razlika između bogatih i siromašnih. Imate ljude koji rade za dva dolara na dan i multimilijardere i kriminal je i dalje veliki problem. Moj život bi bio siromašniji da nisam bio u Meksiku”, istakao je Dinić.

Jedan od najboljih nastupa koje je imao bio je upravo u Meksiko sitiju sa sopranom Anom Netrebko, a ističe i koncert Romana Simovića u Braunšvajgu kada je obično uzdržana nemačka publika oduševljeno reagovala.

“Za dve godine sam imao više od 160 nastupa. Ponekad mi je žao, jer sam retko kod kuće sa decom. Dok sam se okrenuo stariji je napunio 17 godina, mlađi 15, a kada sam krenuo u Meksiko bili su mali. Ali, s druge strane obožavam svoj posao, mnogo je lep i ne mogu da se žalim”, rekao je Dinić.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More