Šta se krije iza Makronove posete Beogradu? Da li je pitanje razgraničenja ponovo aktuelno?

56

Osim što nam je poručio da će podržati Srbiju na putu evrointegracija, saradnju na svim poljima, od ekonomije do kulture, francuski predsednik Emanuel Makron je tokom posete srpskoj prestonici rekao i da će se angažovati oko nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Međutim, postoji još jedna stvar koja nije ekspilcitno izrečena u vezi sa ovom temom, a mogla bi da bude od značaja, jeste priča predsednika Francuske oko postizanja kompromisnog rešenja u vezi sa “kosovskim čvorom”.

Naime, mnogima je zaličilo da Makron nema toliko tvrd stav po pitanju razgraničenja, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, jer je govoreći o kompromisu između dve strane pomenuo i srpski Ustav ali i praktično “lupio packu” prištinskoj strani, uz opasku da pozicije suprotstavljenih strana ne mogu da ostanu kakve su danas i da obe strane moraju da se “pomere”.

To je, zapravo i bio povod da se u srpskoj javnosti podstakne rasprava o tome da li je razgraničenje ponovo na stolu, tim pre što je Makron s jedne strane pomenuo Ustav Srbije, a sa druge tvdoglavost prištinske strane kojoj je praktično poručio da ne može sve da bude onako kako ona želi.

Upravo je o tome govorio na konferenciji za medije, gde je rekao da mu je srpski predsednik Aleksandar Vučić objasnio da Srbija ima Ustav (preambula o Kosovu), ali i da ono što “postoji u našem Ustavu ne odgovara onome što naši partneri u Evropi misle i što su stavili u međunarodno pravo”.

Međutim, osvrnuo se i na prištinsku stranu, rekavši da je tačno da “ima ljudi koji ne žele kompromis i koji kažu: “međunardona zajednica nas je priznala kao nezavisne, potpuno nezavisne, nećemo više ništa ni da imamo ni da čujemo od Srbije, moraju da nam se priznaju sva naša prava i idemo napred”.

“Kada kažemo da moramo da izgradimo kompromis, to znači da nijedna od ovih pozicija, koje su dijametralno protne, ne mogu da ostanu kao takve. Moramo da vidimo šta dugujemo svakom narodu i njegovom suverenitetu, sa geopolitičkom realnošću ovde iz regiona koja je rezultat međunarodnih sporazuma. To je ono što moramo da izgradimo ovde, što znači da svako mora da se pomeri. Moramo da nađemo put kako bismo gledali budućnost”, rekao je Makron.

U prevodu – ne možete i jedni i drugi da tražite šta god hoćete i budete tvrdoglavi u tome.

Postizanje kompromisa je ono o čemu je Makron prilikom posete Beogradu u više navrata insistirao, ogradivši se pritom da on nema rešenje, i da ono mora da dođe u saglasju obe strane.

Makron ni ranije, a ni sada u Beogradu, nije bio eksplicitan poput Merkelove čiji je stav da promene granica nema.

Da li je realno očekivati da stav Francuske bude drugačiji od nemačkog. Ili su Makronove beogradske poruke neka vrsta najave blagog zaokreta, u smislu da se u fokus pre stavlja težnja da se do rešenja dođe, nego priča o tome šta je prihvatljivo a šta ne.

Kako je za “Blic” rekao asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, ono što se razlikuje u nemačkom i francuskom pristupu kada je reč o rešenju za Kosovo jeste da Nemačka pregovore Beograda i Prištine vidi kao dugotrajan proces koji će uz mnoge zastoje politikom uslovljavanja dovesti do željenog rezultata.

“Sa druge strane, Francuska je osetljivija na diplomatske neuspehe, želi konkretniji politički rezultat, sporazum kome će moći da se pripišu konkretne zasluge Pariza i predsednika Makrona”, navodi Surlić.

Međutim, Dušan Janić iz Foruma za etničke odnose smatra da je Makron, govoreći o Kosovu, pomalo bio nedorečen. Ističe i još jedan problem: kada je reč o Prištini, kopromis je za njih cela teritorija i puno priznanje, dok je nepoznanica šta kompromis podrazumeva sa srpske strane.

Prema njegovom sudu, kompromis o kome Makron govori moguće je tražiti između dve stvari: priznanja postojanja, ali ne i države Kosovo, i utvrđivanja principa za demakraciju a ne razgraničenje.

Međutim, mnogi će reći, zar to nije isto?

“Demarkacija je povlačenje linija, pravno reguslisanje i obeležavanje buduće granice. Dakle, idete i rešavate selo po selo, kuću po kuću. Ono što je suština jeste da biste ušli u EU, morate da kažete “ovo je granica moje zemlje” , priča on, i navodi svoj utisak da će taj proces trajati godinama, i da proces neće biti moguć bez političkog dogovora.

S druge strane, po njegovom sudu razgraničenje uključuje i razmenu teritorija – da se nešto da za nešto što biste dobili.

Navodi i da je Makron “odradio koristan posao, pripremio javnost i pomogao Vučiću u tome, a drugi će pripremati Albance”.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More