Berlinski Velt: Šta će biti sa radnicima? Previše nekvalifikovanih dolazi u Nemačku

Pixabay
151

Život i posao u Nemačkoj san je skoro svih državljana zemalja zapadnog Balkana zbog čega se i masovno iseljavaju u tu zemlju, piše Dojče Vele (DW).

Berlinski dnevnik Velt pozabavio se iskustvima tih radnika koji su poslednjih godina u Nemačku stigli na temelju tzv. Pravila o zapošljavanju radnika iz te regije.

U članku pod nazivom Dilema oko novih gastarbajtera autor kroz priču 35-godišnjeg građevinskog radnika Damira Hamzića analizira iskustva stečena nakon uvođenja Pravila o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana.

Hamzić, koji radi u građevinskom preduzeću Oto Kvast u Frojdenbergu na zapadu Nemačke, jedan je od pozitivnih primera.

Zadovoljan je i ovde, kako kaže, zarađuje oko 2.200 evra neto mesečno što je poprilična razlika u odnosu na platu u Bosni i Hercegovini: tamo je zarađivao samo 300 evra i nije bio osiguran.

Hamzić je jedan od 44.093 radnika iz zemalja zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) koliko ih je od uvođenja ovog pravila početkom 2016. došlo na rad u Nemačku.

Ova mera je uvedena da bi se smanjio broj potražilaca azila iz ovog dela Evrope i nakon što je Bundestag ove zemlje proglasio sigurnim zemljama porekla što je mogućnost sticanja prava na azil svelo na minimum.

No nisu svi tako zadovoljni kao Hamzić. Velt citira i Sejlu Vojić iz sindikalnog savetovališta Poštena mobilnost koja govori o tome kako su radnici zbog nesnalaženja lak plen za nepoštene poslodavce koji im ili ne plaćaju propisani minimalac ili ih varaju pri potpisivanju ugovora.

S druge strane, nemačka politika je, kako piše Velt, time reagovala i na potrebe nemačkog tržišta rada koje vapi za radnicima svih profila pa tako i za nekvalifikovanom radnom snagom. Ne samo građevina nego i poljoprivreda je profitirala od ovog pravila. Preduzetnici poput Rajnharda Kvasta profitiraju od ovog pravila i plediraju za njegovo zadržavanje.

Budućnost pravila više nego upitna

No, kako piše Velt, produženje pravila o zapošljavanju sa zapadnog Balkana je više nego neizvesno. Ono je vremenski ograničeno do kraja 2020. i pitanje je hoće li nakon toga biti produživano.

Glavne zamerke političara odnose se na činjenicu da preko ovog pravila previše nekvalifikovanih radnika dolazi u Nemačku.

Uslov za dobijanje radne vize nisu kvalifikacije nego radni ugovori, piše Dojče Vele (DW).

Isto tako nije potreban ni dokaz o poznavanju nemačkog jezika pa mnogi političari strahuju kako to vodi u još veće probleme u procesu integracije.

“Mi ne želimo da pravilo o zapadnom Balkanu, koje ne postavlja nikakve uslove u vezi s kvalifikacijom ili poznavanjem jezika, stvori novu gastarbajtersku problematiku”, rekao je za Velt Torsten Fraj, potpredsednik poslaničkog kluba Demoohrišćana u Bundestagu.

Negativnu ocenu pravila o zapadnom Balkanu, doduše iz različitih razloga, daju i predstavnici ostalih parlamentarnih stranaka.

Stranka Zelenih tako kritikuje komplikovanu i dugotrajnu proceduru izdavanja radne vize u nemačkim diplomatskim predstavništvima na Balkanu. U Sarajevu se u međuvremenu na termin u ambasadi čeka po godinu i po, piše Velt, što čitavo pravilo čini apsurdnim.

“Ni poslodavac ni radnik ne mogu ništa da planiraju. Tako je ovo pravilo beskorisno”, kaže liberalni političar Štefan Tome.

Evaluacija Pravila o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana trebalo bi da bude gotova krajem ove godine. Na temelju ovih rezultata, političari će odlučiti o budućnosti ovog mehanizma zapošljavanja ljudi sa Balkana.

Izvor b92.net
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More