Građani Srbije najčešće traže azil u Bavarskoj

Foto:Youtube
303

BEOGRAD  – Građani Srbije azil najčešće traže u nemačkoj pokrajini Bavarska, jer je u toj pokrajini socijalna podrška i dalje najača.

Svake godine po sporazumu o readmisiji iz Nemačku bude vraćeno od 1.500 do 2.000 naših građana kojima je odbijen zahtev za azil.

Među povratnicima najviše je Roma, ali i građana najsiromašnijih opština u Srbiji.

Pomoćnik komesara za izbeglice Ivan Gerginov kaže da je najviše povratnika po Sporazumu o readmisiji bilo 2008. , 2009. i 2010. godine, kada je godišnje vraćano i do 6.000 građana Srbije.

“Sada je taj broj manje između 1.500 do 2.000 godišnje. Povratnici su uglavnom iz Nemačke, oko 95 odsto, i to iz pokrajine Bavarske. Ima ih najviše u oblastima u kojima je socijalna podrška najjača, a to je Bavarska koja ima ogromnu potrebu za radnom snagom”, rekao je Gerginov.

On je, nakon konferencije “RE:TURN Serbia” posvećene reintegraciji povratnika po Sporazumu o readmisiji, rekao da se kroz brojne programe nastoji da reši njihovo stambeno pitanje i porodice ekonomski osnaže.

“Od 2014. do 2018. godine plasirali smo lokanim samoupravama sedam miliona dinara, a u ovoj godini 20 miliona u sedam lokanih samouprava. Ta se sredstva troše na otkup seoskih domaćinstava, otkup paketa građevinskog materijala, na izgradnju montažnih kuća i ekonomska osnaživanja”, naglasio je Gerginov.

Među povratnicima je i Emiliano Pavković iz Bojnika koji je sa porodicom otišao u Nemačku 2010. godine u potrazi za boljim životom i tamo zatražio azil. Međutim, 2016. godine odbijen je njihov zahtev i morali su da se vrate u Srbiju.

“Tada sam izgubio svaku nadu za boljim životom, jer moj cilj je bio da završim konzervatorijum muzike, pošto sviram harmoniku”, rekao je Emilijano za Tanjug.

Povratak u Srbiju doneo je i nove probleme, jer porodica nije znala kako da nastavi dalje. Uz pomoć projekta Nemačke razvojne saradnje završio je obuku za digitalni marketing.

Dobio je podršku i opremu za pokretanje biznisa, tako da je u avgustu 2018. godine otvorio firmu koja se bavi digitalnim marketingom.

Regionalni menadžer za Zapadni Balkan nemačke organizacije za regionalnu saradnju GIZ Aleksander Seidl kaže da je zadatak te organizacije da pruži podršku povratnicima da se brže i bolje integrišu u društvo.

“Savetujemo ljudima još dok su u Srbiji da azil nije dobar način da odu u Nemačku i da je bolje da iskoriste regularne mogućnosti koje postoje”, kaže Seidl i dodaje da je da je ponosan štzo je napravljen dobar rezultat i što je smanjen broj ljudi iz Srbije koji traže azil.

“Kroz naš program prošlo je oko 150 osoba kojima smo pomogli da osnuju sopstveno preduzeće ili pokrenu neki posao da bi od toga živeli”; istakao je on.

Predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje Neda Milanović kaže da NSZ ima posebne mere aktivne politike za zapošljavanje teže zaposlivih kategorija, a da tu spadaju i povratnici.

“Među teško zapošljivim kategorijama spadaju i osobe koje su povratnici po Sporazumu o readmisiji. Široka je lepeza programa i mera koje se preduzimaju. Daju se subvencuije poslodavcima koji zapošljavaju te kategorije, postoje programi obrazovanja i obuke”, istakla je ona.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More