Mladi sa fakultetskom diplomom u Srbiji sve lakše nalaze posao, ali to može da znači veoma poražavajuću stvar!

Foto/Pixabay
71

Sa 68,9 odsto zaposlenih mladih sa fakultetom Srbija stoji bolje od Crne Gore, Turske, Italije, Grčke i Severne Makedonije. Najniža stopa u našoj zemlji bila je 2013, kada je samo 52,1 odsto imalo posao. Ipak, treba biti oprezan u tumačenju ovih podataka, jer je veliko pitanje da li je rast procenta zaposlenih fakultetlija posledica većeg napuštanja matičnih zemalja ili lakšeg dolaska do posla, ističe ekonomista Miroslav Zdravković za “Blic Biznis”.

Prema podacima Evrostata, stopa zaposlenosti mladih u uzrastu od 20 do 34 godine, koji su u prethodne tri godine završili fakultet iznosila je 85,5 odsto, što je za 0,6 procenata više nego u 2017. Ipak, to je još uvek za 1,4 odsto manje od rekordnih 86,9 procenata u 2008.

Najvišu stopu zaposlenosti u 2018. imali su Malta (96,7 odsto), Holandija (94,8), Nemačka (94,3) i Luksemburg (94), a najnižu Španija (77,9 procenata), Hrvatska (75,2), Italija (62,8) i Grčka (59).

Za Srbiju postoje podaci od 2010. godine i najnoviji se mogu tumačiti kao relativno povoljni, ocenjuje Miroslav Zdravković.

Profesor Univerziteta u Beogradu Vladimir Grečić smatra da je veća verovatnoća da je odlazak mladih iz zemlje doprineo pozitivnom podatku o rastu zaposlenosti. U razgovoru za “Blic Biznis” on ističe da je i nagli pad stope nezaposlenosti u Srbiji posledica, između ostalog, odlaska značajnog broja ljudi u inostranstvo, u potrazi za povoljnijim profesionalnim angažmanima.

“Isti problem koji ima Srbija sa odlivom radne snage postoji na celom Zapadnom Balkanu, nema tu neke velike razlike. Uostalom, prema podacima OECD-a iz Hrvatske se u 2016. godini iselilo više ljudi nego iz Srbije, iako je populacija skoro duplo manja”, naglašava naš sagovornik.

On dodaje da zapošljavanje ne zavisi samo od diplome, tako da je na ovaj procenat “sveže izašlih” sa fakulteta koji su uspeli da nađu posao sigurno uticao čitav niz faktora, a jedan od njih je svakako i poboljšanje poslovne klime.

Da je poslovna klima u Srbiji dobra potvrdili su nedavno i američki investitori koji su u izveštaju Stejt departmenta ocenili našu zemlju kao povoljnu destinaciju za ulaganje.

Rodna diskriminacija

Kada se posmatra polna struktura, u četiri petine zemalja obuhvaćenih podacima Evrostata (28 prema 7), muškarci sa fakultetom su lakše dolazili do posla od žena. Nakon Slovačke i Turske, Srbija zauzima treće mesto u ovom polnom diskriminisanju, jer je u 2018. godini radilo 77,3 odsto muškaraca, a 63,1 odsto žena.

“Ovde opet moramo biti oprezni u tumačenju rezultata jer postoji mogućnost da više muškaraca nađe zaposlenje u inostranstvu od žena, ili da se lakše zapošljavaju muškarci koji su većina na tehničkim fakultetima, dok su žene velika većina na društvenim fakultetima. U vreme digitalne revolucije postoji veća tražnja za prvima, a manja za drugima”, navodi Miroslav Zdravković.

MMF je već upozorio Srbiju da bi do 2050. godine mogla da ostane bez petine radnika, a “Blic Biznis” je nedavno pisao i o tome da li bi domaći poslodavci većim platama mogli da zadrže radnike.

Poreskom reformom do zapošljavanja mladih

Povećanju stope zaposlenosti mladih u Hrvatskoj mogao bi da doprinese i poreska reforma koju je najavio ministar finansija Zdravko Marić. Ona će na snagu stupiti 2020. godine, a između ostalog, biće smanjeno poresko opterećenje za mlade ljude i za manje preduzetnike.

Prema tom predlogu, mladi do 25. godine starosti biće potpuno oslobođeni plaćanja poreza na dohodak, s tim što moraju da imaju neto platu veću od 3.800 kuna (514,5 evra). Onima između 25 i 30 godina obračunavaće se samo polovina poreza na dohodak.

Izvor Blic Biznis
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More