Kustosi iz čitavog sveta u Beogradu, međunarodni kurs bez domaćeg predstavnika

Foto: wikipedia
65

BEOGRAD – Međunarodni kurs za kustose “Šta kustosiranje može/treba da radi“ drugi put će biti održan u Beogradu i okupiće 12 polaznika i 10 mentora iz čitavog sveta.

Kustosi iz Poljske, Kirgistana, Bugarske, Australije, Irske, Nemačke, Velike Britanije, Bosne i Hercegovine, Rusije, Brazila boraviće od kraja avgusta do kraja novembra u Beogradu gde će učestvovati na vrlo intenzivnim radionicama, posetiti ateljee srpskih umetnika, ali i Prištinu i Prizren i biti na otvaranju Temišvarskog bijenala.

Biljana Chirić, nezavisna kustoskinja koja živi i radi u Šangaju, kaže da je cilj da strani kustosi što bolje upoznaju srpsku scenu kao preduslov za neku buduću saradnju, kao i za veću vidljivost domaćih umetnika u inostranstvu.

Mentori će biti Luka de Pinto (Kunsthale, Beč), Charls Eše (Van Abe, Ajndhoven), Zdenka Badovinac (Moderna galerija, Ljubljana), Nikita Jingcijan Kai (Tajms muzej, Guangdžou), Ares Športa (Fondacija “Lumbardi”, Prizren) i drugi.

FOTO TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

“Bilo mi je bitno da čitav program predstavi međunarodnu scenu, posebno azijsku kustošku praksu, da se ne fokusiramo samo na evropski ili zapadni kontekst, već da bude širi opseg poimanja šta su danas kustoške prakse u svetu. Pored teorijskog dela, imamo praktični deo koji ja nazivam pravljenjem izložbe. Kustosi će imati mogućnost da predstave jedan javni momenat, a mogu da odluče da li je to izložba ili neki drugi događaj”, objasnila je Chirićeva u intervjuu za Tanjug.

Ove godine nijedan kustos iz Srbije se nije prijavio za kurs, a Biljana Chirić smatra da je jako bitno razumeti značaj kustoških praksi u poimanju šta je muzej 21. veka.

“Većina muzeja i izložbi, kako ih mi poimamo, neki su kolonijalni modeli koji postoje sto godina. Bilo bi bitno da postoji kritičko promišljanje šta je stvarno institucija 21. veka i kakav bi intimni susret sa publikom trebalo da ostvari. Toga puno fali, naročito ovde”, primećuje Chirićeva.

Šangaj i Beograd su, skreće pažnju, dva ekstrema.

“Ja sam tamo počela da radim 2004. kada sam završila master studije i scena se poslednjih 10 godina jako promenila. Radila sam u javnom muzeju, prvom muzeju koji je podržavao savremenu umetnost, a sada imate najmanje 15 privatnih muzeja, vrlo ozbiljnih muzeja, čiji su budžeti veći nego što neke najveće svetske institucije imaju”, rekla je Biljana Chirić.

Prema njenim rečima, za razliku od Srbije, u Šangaju je privatni sektor taj koji podržava umetničku scenu.

“Privatni kolekcionari su od nule učili šta je savremena umetnost, posećivali bijenala, pa shvatili da treba da osnuju fondacije, da rade na edukaciji i podržavaju mlade umetnike. Možda to fali ovde”, kaže Chirićeva.

Plan joj je da se kurs “Šta kustosiranje može/treba da radi” održava svake godine, a ove godine će osnovati grupu savetnika, koji će videti šta se još može, pored škole, uraditi.

“Sledeće godine ćemo krenuti s trogodišnjim projektom ”Roads to the future”, koji će se baviti problematikom novog Puta svile, kako će on promeniti estetiku u različitim delovima sveta – istočnoj Africi, centralnoj Azija, na Balkanu i u Kini. Po jedna institucija iz ovih regiona će raditi na zajedničkom programu. Prvi sastanak ćemo imati u Adis Abebi krajem januara i od marta ćemo krenuti sa dikurzivnim programom”, najavila je Chirić.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More