Vladika Stefan otkrio šta je bila inspiracija za spomenik patrijarhu Pavlu

FOTO: Naši u svetu
480

BEOGRAD – Na pitanje da li se njemu sviđa spomenik patrijarhu Pavlu, otkriven 15. novembra ispred beogradske Crkve Svetog Marka, koji je izazvao oprečne komentare u javnosti, vikarni episkop remezijanski Stefan kaže da kao teolog ne želi da ulazi u umetničke ocene spomenika, ali da mu je kao članu odbora za podizanje spomenika sve što su umetnici objašnjavali, zašto su šta uradili, bilo logično i da je to podržao.

U razgovoru za „Politiku“ vladika Stefan osvrnuo se i na dva najčešća negativna komentara u vezi sa spomenikom jednom od omiljenih srpskih patrijaraha: to što je patrijarh okrenut ka kafiću, a ne ka crkvi, kao i to što nema tron ili stolicu na kojoj sedi.

„Spomenik je rađen na osnovu fotografije patrijarha Pavla koja je imala najveći broj pregleda na internetu, a to je fotografija na kojoj blaženopočivši patrijarh sedi u tramvaju. Izabran je lep prostor za postavljanje obeležja, ispred Markove crkve, druge po veličini u Beogradu, a tu je i lep park i tramvajska stanica na kojoj je često i sam patrijarh silazio idući u ovaj hram. I ja sam čuo različite komentare, nekima se ne sviđa što nema stolicu na kojoj sedi, ali drugima se, eto, baš to sviđa. Ne mogu da presuđujem ko je u pravu, nisam kompetentan za to, jer nije reč o crkvenom kanonu koji važi za unutrašnje uređenje hrama, već o umetničkoj viziji“, ističe vladika Stefan.

On smatra da nije važno gde patrijarh gleda, i dodaje – važno je da mi gledamo u njega. A trenutno se preko puta spomenika 44. poglavaru SPC nalazi kafić, u prizemlju zgrade koja je restitucijom vraćena srpskoj crkvi, u prostoru koji se iznajmljuje.

„Uostalom, patrijarh, kao i svaki skrušen čovek, gleda ispred sebe. Na stranu sa različitim komentarima o izgledu spomenika, meni je drago što duh patrijarha i njegov sveti život inspirišu ljude, što oni osećaju potrebu da skrenu pažnju na patrijarha Pavla, da ga uzdignu na pijedestal na kojem on i treba da bude. Neki slikaju njegove ikone i freske, a neki su se odlučili da naprave spomenik i ja tu ideju pozdravljam i drago mi je zbog toga jer je patrijarh Pavle bio najugledniji patrijarh u svim pravoslavnim crkvama i veliki je blagoslov bio za srpski narod što su njega imali za poglavara srpske crkve u onim teškim vremenima“, kaže vladika Stefan.

Episkop remezijanski podseća da je blagoslov za gradnju spomenika dao patrijarh srpski Irinej, ali da, iako im je na sastanku predstavljena umanjena maketa spomenika, Crkva nije ulazila u umetničku analizu izgleda samog spomenika, jer to i nije njen posao.

Izrada spomenika, kako dodaje episkop remezijanski, finansirana je iz donacije darodavca koji je želeo da ostane anoniman. Na sastancima kada se razgovaralo o ovom obeležju patrijarhu Pavlu sa predstavnicima gradskih vlasti načelno je dogovoreno da bude izgrađen još jedan spomenik.

„On bi bio impozantnije veličine i bio bi sagrađen u manastiru Rakovica, gde je patrijarh sahranjen. To je želja patrijarha Irineja, a podržali su je i gradski oci. To je još samo ideja, ali ćemo je sigurno i realizovati“, kaže vladika Stefan.

Da će patrijarh Pavle, koji je bio cenjen i među vernicima drugih konfesija, dobiti spomenik u Beogradu obznanjeno je krajem juna ove godine. Već tada je bilo poznato da će obeležje nekadašnjem poglavaru SPC biti podignuto na platou ispred Crkve Svetog Marka, ali i to kako će izgledati – da će to biti skulptura patrijarha Pavla u sedećem položaju.

Inicijativa za podizanje spomenika zvanično je usvojena tih dana, na prvoj sednici novog saziva Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica. Pozicija spomenika, kako su istakli u Komisiji, izabrana je jer je „izuzetno dobro saglediva iz više pravaca i simbolički je uklopljena u okruženje koje čine crkva, plato i Bulevar kralja Aleksandra“.

„Patrijarh je predstavljen u sedećem položaju, blago pognute glave i odiše skromnošću i duhovnošću. Spomenik će biti neznatno veći od prirodne veličine, kao što je i praksa pri izradi ove vrste obeležja“, objasnili su u Komisiji.

Odbornici Skupštine grada Beograda odluku o podizanju obeležja usvojili su na sednici 29. juna. U odboru za podizanje spomenika našli su se predstavnici prestonice i crkve, ali i države. To su bili episkop Stefan, glavni gradski urbanista Milutin Folić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković i zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović.

Neka od glavnih pitanja posle otkrivanja spomenika ipak su šta je to što je preporučilo vajara Zorana Maleša da baš on osmisli obeležje. Jedan od razloga za to jeste što je ovaj vajar pre osam godina imao izložbu inspirisanu upravo likom patrijarha Pavla. Maleš je u svom obrazloženju naveo da je izazov bio kako da dobro poznato lice patrijarha učini prepoznatljivim u njegovom asketizmu, a ne u fizičkim karakteristikama.

Izvor Politika

Izvor Infobrif/Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More