Lari Vučković dao ovaj specijalan poklon Nišu i priznao: Vratila su mi se sećanja na kuhinju moje majke

Youtube printscreen juznevesti.com
180

“Džez je muzika koja podiže duh. Živa muzika u klubovima San Franciska pre 60 godina je spajala bele i crne ljude, pomagala im da lakše podnesu svakodnevicu. Toga više nema, jer je ekonomija uništila taj duh, u muzičkim školama se sve više uči teorija, i retko kad se može čuti autentični zvuk džeza. Kada je prestala da se svira muzika koja podiže duh, onda su crni ljudi prestali da dolaze u te klubove, jer oni neće da slušaju hladnu muziku. Za crne ljude morate svirati toplu muziku ili će otići”, kaže legendarni pijanista Lari (Lazar) Vučković.

Jedan je od najaktivnijih džez muzičara u devetoj deceniji. Iako je na “Nišvilu” dobio nagradu za životno delo, ima još puno planova kada je muzika u pitanju, a pre svega džez, pišu Novosti.

“Imao sam veliku sreću da sviram sa velikim ljudima iz celog sveta, i zato mi je drago što je priznanje stiglo baš iz moje zemlje. Tokom karijere koristio sam motive iz našeg bogatog muzičkog nasleđa, kao što je to činio Duško Gojković. Napisao sam “Lazino kolo” i “Belgrejd bluz”. Srećan sam što su danas u Sjedinjenim Državama sve popularniji ti etno-zvuci, jer su oni autentični i neponovljivi – priseća se Lari.

Posle Drugog svetskog rata je s porodicom iz Kotora emigrirao u SAD, jer je njegov otac, kao industrijalac, bio na meti komunista. Srećna okolnost za porodicu je bila to što je on već imao američko državljanstvo, tako da je četrnaestogodišnjem Lariju nova adresa stanovanja postao San Francisko. Tu je i čuo prve zvuke džeza, što mu je promenilo život.

“Još u Kotoru sam počeo da učim da sviram klavir, ali klasičnu muziku. Međutim, kada sam čuo džez, više mi nije bilo povratka. U to doba San Francisko je imao oko 30 džez klubova. To je neverovatno. Sada u gradu nema nijednog džez klub, ali ima festivala, tako da džez živi”, priča Lari.

U San Francisku je dobio “svoj dan”. Naime, 8. decembar, kada je njegov rođendan, proglašen je Danom Larija Vučkovića. Nastupao je i snimao sa legendarnim džez muzičarima poput Kliforda Džordana, Dekstera Gordona, Duška Gojkovića, Filija Džoa Džonsa, Orneta Kolmana, Čarlija Hejdena, Tonija Beneta, Bobija Mekferina, Slajda Hemptona, Toma Harela… Bio je omiljeni pratilac legendarnog Džona Hendriksa, koji je sa “lakoćom glasovno improvizovao sola u maniru najboljih bi-bap instrumentalista poput Čarlija Parkera ili Dizija Gilespija, i koji će ostati upamćen i kao autor tekstova za mnoge (prvobitno) instrumentalne džez standarde”.

Sa Hendriksom, Lari Vučković je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma. Na jednom od nastupa sreo je i svog menadžera Aleksandra Živkovića, osnivača Beogradskog džez festivala, i od tada su nerazdvojni.

– “Nišvil” je najbolji autentični festival u Srbiji. Zato zahvaljujem Ivanu Blagojeviću, koji daje energiju da dovede ljude, i istrajava već 25 godina u tome”, ističe Vučković, koji je svojevremeno i sam nastupao na “Nišvilu”.

Oduševljenje ovim festivalom pokazao je i na delu, jer se među prvima odazvao pozivu da donira eksponate novoosnovanom džez muzeju. Poklonio je Nišu svoje prve ploče objavljene u SAD.

Svoju vitalnost, kako kaže, duguje džezu, jer “džez podmlađuje”, ali i ishrani, koja je uglavnom vegetarijanska.

“U Nišu sam priznao sebi da nisam tako strog vegetarijanac, jer teško je to biti pored roštilja. Vratila su mi se sećanja na kuhinju moje majke”, priznaje Lari.

Jedan od najuspešnijih američkih džez muzičara srpskog porekla dobitnik nagrade za životno delo! (VIDEO)

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More