Stručnjaci tvrde: Virus afričke kuge veoma je otporan u spoljašnjoj sredini!

U Evropu je prvi put stigao 2007. godine sa Bliskog istoka, a procene su da će preplaviti Stari kontinent. 

Foto:printscreen/Youtube
14

Afrička kuga svinja, čije je prisustvo potvrđeno u Srbiji, na međunarodnoj je listi naročito opasnih zaraznih bolesti kod životinja, ali stručnjaci kažu da se primenom odgovarajućih biosigurnosnih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika svinja može sprečiti ulazak virusa na farme.

Šefica odeljenja za virusologiju pri Naučnom institutu za vetrerinarstvo Srbije, koji je i nacionalna referentna laboratorija za afričku kugu svinja, Vesna Milićević rekla je za Tanjug da se ta bolest ne prenosi na ljude, ali da je izuzetno smrtonosna za svinje.

“Čekali smo godinama da se bolest pojavi kod nas. Kad se pojavila u susednim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, preduzeli smo sve mere i radili na jačanju svesti lovaca, uzgajivača, veterinara. Bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali izaziva izuzetno visok mortalitet svinja”, kaže Milićevićeva.

Naglasila je da je odgovorno ponašanje i veterinara i uzgajivača važno kako virus ne bi ušao na velika gazdinstva, te da je neodgovorno ponašanje ljudi često uzrok pojave bolesti, jer otpaci iz kuhinje završe na trpezi svinja.

“Treba apelovati na ljude da se odgovorno ponašaju”, rekla je Vesna Milićević i poručila da su osnovne mere koje treba preduzeti na farmamam biosigurnosne mere.

Navela je da je virus složen i da ne postoji vakcina protov te bolesti.

Kaže da se zaraženo meso uništava i naglašava da je bitno da se ne pojavljuju novi slučajevi zaraze i da se primenom odgovarajućih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika životinja može spreči širenje virusa.

U izjavi za Tanjug profesor Miroslav Valčić, šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela na Fakultetu veterinarske medicine, kaže da se od 2007. godine prati kuda ide virus, i da je interesantno da je u Evropi on je uvek prelazio iz regiona u region, države u državu – putem prerađevina, dakle mesa”, i kao primer navodi radnike iz Ukrajine koji su radili u Mađarskoj i poneli domaće kobasice.

On kaže da se radi o virusu jako otpornom u spoljašnjoj sredini, koji preko godinu dana preživi u nekoj prerađevini ili smrznutom mesu.

U Evropu je prvi put stigao 2007. godine sa Bliskog istoka, a procene su da će preplaviti Stari kontinent.

“Sada Rumunija ima najviše, preko hiljadu žarišta, a Bugarska je imala puno žarišta, na desetine, a za tu bolest nema vakcine i nema leka”, kaže Valčić i dodaje da se samo Malta oslobodila virusa tako što je pobila sve svinje.

On je naveo da su u Africi osnovni rezervoari virusa afričke kuge svinja krpelji a slučajni domaćini su svinje, i to bradavičasto svinjče i divlja svinja – buš, a tamo svinje nemaju kliničkih simptoma ili su oni blagi – pa svinja preživljava.

” Plemenite, ove naše domaće svinje kao i evropska divlja svinja oboljevaju sa izrazitim simptomima i praktično je 100 odsto uginuće”, kaže Valčić i dodaje da ipak u Evropi, osim na Sardiniji i u Portugalu, nema populacije krpelja koja bi se zarazila.

On ističe da je afrička kuga svinja nešto što je i mnogo jače i nanosi velike štete i u mnogo većim zemljama nego što je Srbija.

Izvor Tanjug

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More