Akademik Bećković o Đukanoviću i o zahtevu za formiranjem pravoslavne crkve u Crnoj Gori

Foto: PrintScreen/YouTube
22

Crkveno pitanje u Crnoj Gori isforsirano političkim razlozima i ciljevima samo se usložnjava. Prekjuče je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije odbio inicijativu crnogorskog predsednika Mila Đukanovića o formiranju pravoslavne crkve u Crnoj Gori bez nacionalnog predznaka.

Akademik i pesnik Matija Bećković na svoj način komentariše ideju objedinjavanja pravoslavnih vernika u jednu crkvu.

“Ima ona priča kako je onaj od svega što je bilo potrebno za pušenje imao samo usta i volju da puši. Isto tako, ovi koji nisu kršteni i nemaju ni crkvu ni sveštenike ni vernike, a imaju volju da je imaju i onda bi da se ujedine. Da se ujedine ništa sa nečim što postoji. A taj koji to predlaže spada u ono što je u Zakoniku Valtazara Bogišića “nezvanovršenje tuđih poslova”.

Ipak, Đukanović se našao pozvanim da to rešava?

“Što ne bi kad o tome nema pojma. Da se Tito toga setio, on bi, ipak, za episkopa te crkve odredio nekog od onih koji su rukovodili Golim otokom, oni bi to efikasno sproveli. Ili nekog iz Ozne, to bi bili prvi monasi u kožnim kaputima. Osim toga, zašto autor te originalne ideje ne bi bio i vladika te crkve kad je već gospodar Crne Gore, pa da se i ta tradicija obnovi”.

Znači li ova inicijativa da je propao projekat s Crnogorskom pravoslavnom crkvom. Da je to uspelo, verovatno ne bi ni bilo ovog predloga?

“Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi samo ime smeta da bi bila crkva. I nije im propao samo taj projekat, sve što rade je pokušaj da se naduva prsla mešina. Oni razbuktavaju građanski rat, misleći da su Crnogorci bili partizani i da su pobedili na čelu sa drugom Titom, a da su Srbi bili četnici i oni su izgubili i da oni nemaju nikakve veze sa Srbima. Oni misle da ratuju sa Srbima, a u stvari ratuju sa svojom braćom u istoj kući”.

Kako se dogodilo da religijsko pitanje postane političko pitanje?

“Što bi se reklo, to prelazi u nadležnost medicine. Oni su se setili da Crnogorci nisu Srbi, a do te ideje nisu došli vrlo dosetljivi i lukavi i inteligentni Hercegovci. Tako da su se oni sada, kada im je već to palo na pamet, lišili Njegoša, Marka Miljanova, Stefana Mitrova Ljubiše, Gavrila Dožića, Amfilohija Radovića…”

“Oni su mi tamo postavili mišolovku na kojoj piše: Slobodno gricni”.

Zašto je vlastima toliko stalo do tih crkvenih stvari?

“Pa, kada su oni došli do ideje da nisu Srbi, moraju to nekako i da obrazlože sve novijim i novijim apsurdima. Oni su sada u vlasti manjina drugih nacionalnih zajednica koje ih podržavaju u svemu tome. Milovan Đilas je bio optuživan da je on izmislio tu naciju. Međutim, kad je došao na crnu klupu, on je izjavio da je Srbin i na zatvorskom listu je zapisana njegova srpska nacionalnost. Tako im se zamerio. On je pisao da je u okviru komunističke utopije sve moguće, pa i to da Crnogorci u nekom trenutku mogu biti i nešto drugo, a ne Srbi, a oni su došli na ideju da nikad nisu bili Srbi. Jedino smeta što u tim borbama za slobodu i vekovnom ropstvu pod Srbima nisu ispevali nijednu pesmu o borbi Crnogoraca sa Srbima, ali nije isključeno da je napišu. Uzeli su za dan svoje vojske bitku sa Vizantincima kod Tuđemila. Bilo bi bolje da uzmu neku drugu bitku sa Srbima, a da ostane to isto mesto: Tuđemili. Nije ni u Srbiji mnogo bolje, pa je za Dan vojske uzet početak Drugog srpskog ustanka, a ne Prvog”.

Kako gledate na konstataciju – optužbu gospodina Đukanovića – da Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori “čuva infrastrukturu velike Srbije”?

“On pričajući o velikoj Srbiji, stvara veliku Albaniju. Boreći se protiv jedne koje nema niti je bilo, on se bori za jednu drugu koje formalno nema, ali je stvarno ima”.

Novi zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori predviđa mogućnost da crkve i manastiri postanu državna imovina. Šta vama to znači?

“I to je nešto originalno. To je ideja nekoga ko je u crkvama držao trnokope i cement i sad mitropolija koja je ubijena do poslednjeg treba da postane državno vlasništvo. Zaboravili su da su pobili sve sveštenike te mitropolije, njih 138 s mitropolitom Joanikijem, kome se ni danas ne zna grob. Sada ponovo ubijaju Crnogorsko-primorsku mitropoliju i njenog mitropolita. Uostalom, kad su pobili one a nisu odgovarali, što ne bi i ove”.

Možete li da zamislite da crkve i manastiri pređu u državno vlasništvo, kako bi to izgledalo?

“Kad je onaj rekao da nema nikakvog traga svetosavlja u Crnoj Gori, i to od Savine u Herceg Novom do Savine vode na Durmitoru, može i to. Nema okuke, nema mesta gde se Sveti Sava ne pominje, ali oni negiraju da to ima ikakve veze sa njima. Verovatno misle da se radi o Savi Kovačeviću”.

VENECIJANSKA KOMISIJA

Mnogo je reakcija izazvala bura oko pokušaja otimanja imovine SPC i pozivanje tamošnjih vlasti na mišljenje Venecijanske komisije. Ipak, vlada Crne Gore neće moći da prisvoji crkve i manastire SPC kao što je planirala da uradi Predlogom zakona o slobodi veroispovesti. Venecijanska komisija nije dala zeleno svetlo za ovu odredbu u zakonu, međutim, ostavljen je prostor za pokretanje sudskih postupaka oko svetinja.

Mišljenje Venecijanske komisije je da čak i da vlada Crne Gore dokaže da joj neka crkva pripada, ona ne može da je uzme korisniku, odnosno SPC. Najjednostavnije rečeno – sa novim mišljenjem Venecijanske komisije o crnogorskom Predlogu zakona o slobodi veroispovesti nije se dogodilo ništa posebno novo u odnosu na 2015, kada je vlada u Podgorici takođe pokušala da provuče odredbu o imovini, a potom i povukla zakon jer nije dobila pozitivnu ocenu.

Sporni članovi o imovini 62 i 63: “Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice biće prepoznati kao državna imovina”.

Venecijanska komisija svojim mišljenjem nije dozvolila ovakvo jednostrano preknjižavanje crkvene imovine i imovine drugih verskih zajednica i to podjednako i kada je reč o SPC, ali i o Katoličkoj crkvi i Islamskoj zajednici.

Milo Đukanović: Najbolji put za prevazilaženje podela

Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović izjavio je da je najbolji put za prevazilaženje podela među pravoslavnim vernicima formiranje “pravoslavne crkve Crne Gore”, koja će, kako je rekao, otvoriti vrata svim vernicima.

Ðukanović tvrdi da je “neupitno” da je postojala autokefalna “Crnogorska pravoslavna crkva” i da je “neupitno” pravo aktuelne Crne Gore da, kako je rekao, krene u operaciju obnove takozvane Crnogorske pravoslavne crkve. On je dodao da su Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i njenom sveštenstvu širom otvorena vrata da budu deo tog rešenja, a ne da, kako je naveo, “tradicionalno ostanu deo problema”.

On kaže da je Srpska pravoslavna crkva, kako navodi, važan faktor podeljenosti pravoslavnog stanovništva u Crnoj Gori.

“SPC se ne bavi pastirskim poslom u Crnoj Gori, već pokušava da od vernika stvori poklonike nacionalnih interesa Srbije, i to vrlo često radi na neprimeren način, brutalnim rušenjem pravnog sistema države i mešanjem u ono što su strateška opredeljenja državne politike Crne Gore”,  rekao je Đukanović.

Sociolog kulture Ratko Božović: Nacionalistički cunami

Sociolog kulture Ratko Božović nedavno je za sukob Srbije i Crne Gore rekao da se radi o “nacionalističkom cunamiju” i objašnjava da “i na jednoj i na drugoj strani postoji žestoko uporište nacionalizma i neraščišćenih stvari iz prošlosti koje blokiraju i sadašnjost”. Kao da je reč o “potrebi da se konstantno proizvodi novi sukob”, predočio je Božović, saglasan s ocenama da je narativ o Crnoj Gori godinama sličan, bez obzira ko je na vlasti.

Advokat Vladan Bojić: “PREKNJIŽBA” POSLEDNJI KORAK

Advokat iz Podgorice Vladan Bojić ocenio je da “preknjižba” imovine Srpske pravoslavne crkve, to jest njene Mitropolije crnogorsko-primorske, uz garancije vlasti da će sve ostati isto samo će imovina biti državna, predstavlja poslednji korak u zaokruženju novocrnogorskog identiteta.

“Neodrživ je i stav da je formiranjem države Crne Gore posle referenduma 2006. došlo do nove realnosti i da SPC i njene četiri eparhije treba zakonom preformulisati u (kanonski nepriznatu) Crnogorsku pravoslavnu crkvu, po aršinu “država jednako crkva” ,rekao je Bojić.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More