Jonel Petroj, iz malog mesta kraj Zrenjanina postao kompozitor svetskog glasa (VIDEO)

Foto: PrintScreen/YouTube
63

Rođen u Uzdinu nadomak Zrenjanina Jonel Petroj, kompozitor svetskog renomea koji živi i radi u Njujorku, kao dečak je imao mogućnost da izabere između lopte i violine. Deda mu je kupio violinu kada je imao četiri godine, međutim, ona je toliko škripala da ju je maleni Jonel ubrzo polomio. Deda Jon je, ipak, bio toliko uporan da ga njegov unuk nasledi u muzičkim vodama pa mu je ubrzo kupio harmoniku. Harmonika se u Jonelovim rukama lepo snalazila, ali ju je neku godinu kasnije ipak zamenio kontrabasom… Ovo je u najkraćem životna putanja Jonela Petroja, kompozitora čiji autentični stil karakteriše, kako tvrde svetski muzikolozi, jedinstvena energija ritma, ekspresivni lirizam i inventivna muzička struktura.

“Otkad sam ponikao u Uzdinu, mestašcu manje poznatom po muzici, a više po slikarima i stonoteniserima, sve je u mom životu i okruženju vezano za note. I pored toga što godinama unazad živim izvan granica Srbije, najpre u Parizu, zatim u Njujorku, nostalgija za rodnim podnebljem je konstantna. Uvek sam se vraćao ovde s mnogo emocija”, kaže za „Politiku” Jonel Petroj, s kojim smo razgovarali proteklih dana prilikom kraćeg boravka u Beogradu budući da je neumorni kompozitor svaki slobodni trenutak provodio sa svojom majkom i sestrom u Uzdinu.

Ovih dana Jonel Petroj boravi u Trebinju sa svojom suprugom Tatjanom Ranković, pijanistkinjom, osnivačem i direktorkom manifestacije „Music & More Summer Fest”, u okviru kojeg je upravo izvedena i njegova kompozicija „Kredo 800” za gudački orkestar i klavir posvećena 800. godišnjici postojanja Zahumsko-hercegovačke i primorske eparhije. Petroj je Trebinjcima prošle godine darovao kompoziciju „Sunčani valcer”, inspirisanu pesmom Jovana Dučića „Sunce”. I premijerno izvođenje kompozicije „Kredo 800” je, saznajemo, bilo veoma uspešno, potpomognuto gudačkim orkestrom „Kamerata M” i pijanistkinjom Tatjanom Ranković.

Jonel Petroj je rano započeo muzičku karijeru budući da je već sa šest godina počeo da nastupa u dedinom orkestru. To rano iskustvo bilo je za Petroja, kako kaže, višestruko korisno, posebno jer mu je razvilo ljubav prema improvizaciji. Muzičko obrazovanje sticao je Pančevu, zatim Zrenjaninu, da bi studirao klavir, kontrabas i kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu. U isto vreme profesionalno se bavio muzikom, gostujući s kamernim orkestrom „Dušan Skovran” po celoj Evropi.

U potrazi za novim muzičkim vidicima Jonel Petroj otisnuo se osamdesetih godina prošlog veka u Pariz, gde je godinama živeo i radio. U toj plodnoj stvaralačkoj fazi Petroj je stvarao muziku izuzetne vitalnosti. Napisao je preko 70 dela za orkestar, solo klavir, violinu, glas, kamerne ansamble, operu, balet… Među njima svakako je i „Mala sirena” za dva naratora i orkestar, „Gavran”, „Balkanski bolero”, „Pčela”, „Tamni adađo”, „Svetli adađo”, zatim opera na Joneskov teatar „Vežbe i dikcije francuskog jezika za američke studente”, baletski projekti sa svetskim kompanijama „Vitni Džejkob”, „Ninja balet”…

Petrojeva dela izvodili su i Beogradska filharmonija, Luksemburška filharmonija, ugledni ansambli i filharmonije u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Bukureštu, Španiji, SAD… U svetu scenske umetnosti Petroj je poznat i kao kompozitor filmske muzike budući da je autor muzike za 19 filmskih ostvarenja francuske, kanadske, švajcarske, belgijske i američke produkcije. Tako je note mogla da čuje filmska publika u Kanu, Veneciji, Londonu, Torontu…

I taman kada se, reklo bi se, ušuškao u svoj pariski status, slučaj je hteo da Jonel Petroj ukrsti svoje muzičko iskustvo s pijanistkinjom Tatjanom Ranković na novom muzičkom kompakt-disku. Kako nam je Petroj duhovito otkrio, disk nikada nije zaživeo, ali je on dobio suprugu: ljupku Beograđanku Tatjanu Ranković, s kojom živi u Njujorku.

“Imali smo posle venčanja mogućnost izbora između Pariza i Njujorka. Složićete se da je bilo jednostavnije da se ja s kompjuterom preselim u Njujork, nego Tanja s klavirom u Pariz. Nikada nisam sanjao da ću živeti u Njujorku, otkrivao sam ga u zrelim godinama i divio se njegovoj otvorenosti. U Njujorku te niko ne pita ko si i odakle dolaziš, već moraš da pokažeš kakve imaš vrednosti, šta možeš da mu doprineseš svojim talentom i znanjem. Nije lako nikome i nigde pronaći svoje mesto pod suncem, posebno umetnicima. Stvari su se u našoj profesiji jako promenile. Danas se kompozitori mnogo služe kompjuterima, to je ta tranzicija”, priča Jonel Petroj.

Nedavno je svetlost dana ugledala i knjiga o muzici našeg sagovornika na engleskom jeziku „Relative Man”. Naslov knjige je inspirisan Petrojevim muzičkim stilom koji je sam kompozitor nazvao „ Musique Relative”, iz pera francuskog muzikologa Ivanke Stojanove, a objavila je kuća „ Books We Live By” iz Njujorka.

Neumorni Jonel Petroj trenutno istrajava na velikom projektu, odnosno novoj duhovnoj operi koja je već započeta, kao i baletskim ostvarenjima za sledeću godinu s kompanijama „Ninja balet” i „Artists plus”.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More