Ovo je prava slika Srbije! Koliko nas ima, ko bi sve da “pali” preko, a koje žene najčešće rađaju

Foto: https://sites.google.com/site/kartasrbije
139

Koliko nas ima, koji je prosek starosti? Kada se odlučujemo na brak, koji profil žena se danas najčešće odlučuje da rađa? U kom pravcu se demografski kreće Srbija? Šta kažu mladi?

“Blic” objavljuje delove najnovijih istraživanja koja je uradila Kancelarija za demografiju i populacionu politiku Vlade Srbije u saradnji sa drugim institutima, koja otkrivaju koji su trendovi zabeleženi u Srbiji i šta oni znače za budućnost našeg društva i države.

Broj ljudi u svetu dostigao je 7,6 milijardi, a prema projekcijama, do kraja veka na Zemlji će živeti čak 11 milijardi ljudi. Kada je reč o Srbiji, trenutno procenjen broj stanovnika je 6.982.604. Žena je nešto više od muškaraca, i to 3.580.898, ili 51,3 odsto, prema 3.401.700, ili 48,7 odsto. Prosečna starost stanovnika u svetu je 30,4 godine, dok je Srbija značajno starija, sa 43,2 godine.

Obrazovane majke

Pozitivni demografski trendovi u Srbiji uočeni su kada je reč o obrazovanju i zaposlenosti žena koje su odlučile da budu majke. U Srbiji raste broj žena koje rađaju i obavljaju neki plaćen posao, dok je, s druge strane, među porodiljama primetan pad broja nezaposlenih žena, onih koje aktivno traže posao i domaćica.

Primera radi, 2015. godine 59 odsto majki koje su te godine rodile dete bilo je zaposleno, 26 odsto nezaposleno, 10 odsto su bile domaćice. Prošle godine porastao je broj zaposlenih majki, i to za deset odsto, pa sada iznosi 68 odsto, dok se smanjio broj žena koje su rodile a nezaposlene su na 18 odsto, kao i domaćica na 8 odsto.

Pozitivan i primetan trend je i da se smanjio broj majki učenica ili studentkinja za skoro polovinu. Tako je 2015. godine 1.129 učenica ili studentkinja rodilo dete, a prošle godine taj broj je pao na 636. Ovi podaci svedoče da se poboljšava i obrazovna struktura žena koje rađaju.

U odnosu na 2015. godinu, smanjen je broj žena sa završenom osnovnom i srednjom školom koje su rađale sa 11 odsto onih sa osnovnom na 9 odsto i žena sa srednjom školom sa 51 odsto na 47 procenata.

S druge strane, porastao je broj majki sa visokom i višom školom sa 32 odsto na 39 odsto. Takođe, primetan je rast visokoobrazovanih žena koje rađaju treće dete. Dok je u 2014. godini svaka peta žena koja je rodila treće dete bila visokoobrazovana, u prošloj godini svaka četvrta žena koja se odlučila za treće dete je visokoobrazovana.

U godini za nama zabeležen je i blagi porast ukupno zaključenih brakova od 0,8 odsto u odnosu na 2017. godinu. Zaključeno je ukupno 36.321 brakova, dok je među njima broj onih koji su prvi put rekli „da“ 29.005. Ipak, u Srbiji se, sudeći po podacima, za brak najčešće odlučuje u zrelim godinama – prosečna starost mladoženja je 34,2 godine, a nevesta 31,1 godina.

Iseljavanje u inostranstvo

Istraživanje o stavovima i namerama stanovništva o preseljavanju i utvrđivanje uticaja migracija na demografsko starenje u Srbiji sprovedeno je u četiri opštine tokom aprila i maja 2019. godine. U Leskovcu, Užicu, Zrenjaninu i Zaječaru ispitano je 3.424 građana.

Kada je u pitanju iseljavanje u inostranstvo, o tome razmišlja 46 odsto građana. Kao najvažnije razloge navode ekonomsku situaciju i bolje plaćen posao (po 17 odsto). Najdominantniji razlog za nenapuštanje mesta stalnog boravka je emocionalne prirode – vezanost za porodicu i prijatelje (32 odsto).

Rešeno stambeno pitanje je drugo po rangu faktora za ostanak u mestu stanovanja (19,9 odsto), a na trećem mestu ispitanici su ukazali da nisu migrirali zbog osećaja patriotizma i pripadnosti društvenoj zajednici (10 odsto).

Migracije

Demografski fenomen koji je najteže predvideti i izmeriti je migracija. Prema poslednjem istraživanju, svaki treći student želi u inostranstvo, Nemačka je na prvom mestu najpoželjnijih država, osim za studente informaciono-komunikacionih tehnologija, koji žele u Ameriku. S druge strane, više od polovine ispitanika u dijaspori žele da pomognu u Srbiji.

Migracije su fenomen od koga u manjoj ili većoj meri nisu vakcinisane ni najrazvijenije države. Ljudi se sele počev od socijalnog razloga, preko potrebe za nekim drugačijim obrazovanjem, do jednostavnog menjanja mesta života. Kabinet za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičkim zavodom za statistiku, sproveo je početkom 2018. godine kvantitativno istraživanje o migraciji studenata. U okviru ovog velikog istraživanja učešće je uzelo preko 11 hiljada studenata.

Rezultati istraživanja pokazali su da trećina anketiranih studenata razmišlja da po završetku školovanja ode iz Srbije u neku drugu zemlju. Čak 70 odsto ovih studenata ima rodbinu i prijatelje koji već žive u inostranstvu. Države u koje bi studenti najradije otišli su: Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Švajcarska, Austrija i Norveška. Nemačka se nalazi na prvom mestu najpoželjnijih država za studente svih područja studiranja, osim za studente informaciono-komunikacionih tehnologija, koji u najvećem procentu planiraju da po završetku školovanja odu u Sjedinjene Američke Države.

Cilj istraživanja među studentima, povratnicima i dijasporom bio je da se prikupe pouzdane informacije koje će se koristiti za planiranje aktivnosti i kreiranje konkretnih mera koje će doprineti stvaranju ambijenta za mlade da ostanu, a za one druge da se vrate u što većem broju.

Dijaspora i povratnici

Istraživanje “Karakteristike i stavovi visokokvalfikovane dijaspore i povratnika” obuhvatilo je 403 osobe koje su se vratile u Srbiju ili još žive u inostranstvu. U istraživanju je učestvovalo 50 visokoobrazovanih povratnika starosti od 25 do 65 godina, koji su godinu dana proveli van Srbije, a nakon povratka su bar godinu dana proveli u zemlji. Anketirana su i 353 visokoobrazovana lica koja još žive u inostranstvu, prosečne starosti 40,8 godina.

Rezultati istraživanja, kada su u pitanju povratnici, pokazuju da je najčešći motiv za odlazak u inostranstvo bilo usavršavanje ili obrazovanje, i to kod više od polovine ispitanika (56%). Zadatak države je da aktivira potencijale ovih mladih ljudi koji imaju mnogo toga da ponude.

Osnovni cilj dela istraživanja koji se odnosio na visokoobrazovanu dijasporu bio je prikupljanje podataka koji bi ukazali na potencijalne resurse i eventualnu zainteresovanost i spremnost ove grupacije da učestvuju u razvoju Srbije, kao i prikupljanje njihovih predloga radi kreiranja efektnih i efikasnih državnih politika. Iako su rezultati pokazali da tri četvrtine anketiranih visokoobrazovanih lica (76 odsto) koja se nalaze u inostranstvu zasad ne planira da se vrati u Srbiju, ohrabrujući je podatak da je više od polovine anketiranih (57%) spremno da ulaže stečene resurse u našu zemlju. Žele da pomognu počev od finansijskih sredstva, pa do znanja, iskustva, i poslovnih kontakata.

Faktori rizika

“Jako bitno, presudno za roditeljstvo, jeste rano otkrivanje faktora rizika. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu uveli smo u studentski program na predmetu socijalne medicine projekat na kome se već radi i koji ima za cilj sprečevanje reproduktivnih bolesti. Profesori su već krenuli da rade, a od septembra počinju i student”, kaže ministarka Đukić Dejanović.

Stari i mladi

Trenutno se sprovodi i projekat međugeneracijske solidarnosti. Deca svakog meseca dovode bake i deke na priredbe, ali i uče starije novim tehnologijama, primera radi da uštede vreme tako što će elektronski plaćati račune.

Među akcijama su i one posvećene deci koja imaju zdravstvene probleme. Jedan od projekata se sprovodi u Kragujevcu gde otac, inače sportski radnik, ima dva sina dijabetičara i vežba sa decom koji imaju isti problem.

Šta je urađeno

Za tri godine postojanja Kabineta za demografiju i populacionu politiku finansirana je 161 opština i grad sa oko 1,2 milijarde dinara. Kada je prvi put raspisan Javni poziv 2017. godine, finansirano je 15 jedinica lokalne samouprave, u iznosu od 130 miliona dinara, 2018. godine 61. gradu i opštini dodeljena su sredstva u iznosu od 500 miliona dinara, dok je 2019. godine 650 miliona dinara opredeljeno za 85 jedinica lokalne samouprave.

Sredstava su najčešće utrošena za rekonstrukciju, adaptaciju i izgradnju objekata predškolskih ustanova, posebno centralnih kuhinja, kao i za rekonstrukciju i izgradnju igrališta u 50 gradova i opština, čime su stvoreni uslovi za smanjenje listi čekanja u vrtićima za oko 2.500 mesta. Formirane su jaslene grupe koje do sada nisu postojale u seoskim sredinama u sedam sela. U okviru postojećih vrtića počeli su da rade i dežurni za boravak dece od 14–22 časa. Kupljeno je 37 stambenih jedinica za mlade bračne parove u Odžacima, Somboru, Crnoj Travi i Zaječaru.

Oko 130 miliona dinara izdvojeno je za započinjanje sopstvenog biznisa za mlade bračne parove u ruralnim sredinama u 18 opština, kupljeno je 35 vozila za službu patronaže u domovima zdravlja u 21 gradu i opštini, a kupljena je i medicinska oprema za odeljenja ginekologije u zdravstvenim ustanovama za 30 lokalnih samouprava. Kupljeno je i pet minibusa za prevoz učenika iz seoskih sredina, a savetovališta za trudnice, reproduktivno zdravlje, škole roditeljstva i savetovališta za mlade formirana su u 65 opština.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More