Društvo srpsko-ruskog prijateljstva u Sankt Peterburgu: „Ja sam srpski zet, kao što je i Dragana ovde postala Ruskinja”

Printscreen RTS.RS
44

Bračni par Prijma, Dragana i Ivan, sreli su se i zavoleli pre više od dve decenije u Sankt Peterburgu. Od tada su na zajedničkom zadatku, a to je jačanje rusko-srpskog prijateljstva i širenje ljubavi prema kulturi i tradiciji dva naroda, piše RTS.RS.

Akademija Srbija u Sankt Peterburgu okuplja mnogobrojne Srbe koji žive, rade i studiraju u ovom gradu. I ne samo Srbe, već i Ruse, koji hoće da nauče, osim srpskog jezika, još mnogo toga iz naše književnosti i istorije. Glavnom misijom smatraju promociju srpskog jezika i srpske kulture.

U okviru Akademije radi Škola srpskog jezika i kulture, Razgovorni srpski klub, hor Danica. Od 2012. godine, kada je formirano Društvo rusko-srpskog prijateljstva, veze između ova dva naroda znatno su osnažene.

Dr Dragana Drakulić Prijma, printscreen RTS.RS

„Imamo mnogo članova Društva, kojih je svake godine sve više. To su i mladi ljudi i studenti, ljudi srednjih godina, stariji, svi koji vole Srbiju i srpsku kulturu dolaze u naše društvo. Nekada sam radila kao profesor srpskog jezika na Univerzitetu u Beogradu, a sada radim u Biblioteci Ruske akademije nauka u njenom slovenskom fondu, kao naučni saradnik. Ovde sam potpredsednik Društva i rukovodim ovom školom”, kaže potpredsednik Društva rusko-srpskog prijateljstva dr Dragana Drakulić Prijma.

Dragana je pisala i udžbenike srpskog jezika za studente.

„Prvi udžbenik koji smo izdali Olga Trfimkina i ja, zove se Srpski jezik za početnike (početni kurs) i koliko je interesovanje za srpski jezik govori i to što je ova knjiga postala bestseler, jer je za jedno polugodište doživeo tri izdanja, a time ne mogu da se pohvale ni udžbenici engleskog, francuskog i drugih svetskih jezika”, kaže Dragana.

Dragana je došla u Rusiju odmah po završetku gimnazije, 1988. godine. Tu je i završila studije, potom doktorirala. A onda se desila i ljubav.

„Jedan Rus me je čvrsto zagrlio i nije me pustio kući. Fascinirao me je svojim znanjem srpskog jezika, da mu nisam poverovala da je Rus, iako fizički liči”, kaže Dragana.

Predsednik Društva rusko-srpskog prijateljstva dr Ivan Prijma je spreman na šalu, prija mu kad čuje da je “srpski zet”.

Dr Ivan Prijma, printscreen RTS.RS

„Ja sam srpski zet, kao što je i Dragana ovde postala Ruskinja, a tako je mnogi i tretiraju. Perfektno govori ruski, i to što je ostala ovde, pravo je svedočanstvo koliko se ona posvetila Rusiji. Sreli smo se na fakultetu, ja sam predavao srpski jezik, nekoliko njih je došlo, kao pobednici na Olimpijade za ruski jezik da studiraju ruski, i slučajno su me čuli kako predajem u učionici. Mislili su da sam srpski lektor pa su svratili, i tako smo se našli…očarali smo se međusobno…”, kaže dr Ivan Prijma.

Dr Ivan Prijma se bavi i prevođenjem sa srpskog na ruski jezik.

„Ja sam započeo tradiciju prevođenja Svetog Nikolaja Vladimirovića, 1995. je izašla prva knjiga Molitve na jezeru, u mom prevodu. A od tada, imamo sabrana dela na ruskom jeziku vladike Velimirovića. Preveli smo i dela Justina Popovića, a prošle godine sam preveo i Život i priključenija Dositeja Obradovića, jer ni to nije bilo prevedeno. Eto, na taj način možemo dobrineti razvoju zajedničke kulture, jer ona to jeste”, zaključuje dr Prijma.

Printscreen RTS.RS

Dragana Drakulić Prijma i Ivan Prijma u Sankt Peterburgu su poznati kao vrsni prevodioci na mnogim događajima, a posebno pri susretima državnika Rusije i Srbije.

Izvor RTS.RS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More