Istraživanje: Za život porodica sa decom najbolja Švedska, najgora Švajcarska, a evo kako se kotira Srbija

Foto: Ilustracija
304

Ako ste roditelj onda će vam biti zanimljiv podatak da je najbolja zemlja za život porodica s decom Švedska, a najgora Švajcarska. To bar pokazuje jedno istraživanje. Iako Srbija njime nije obuhvaćena, ekipa RTS-a proveravala je koliko je daleko od Švedske, a koliko blizu Švajcarske?

Snimak u kojem Trevor Malard, predsednik parlamenta Novog Zelanda hrani šestonedeljnu bebu jednog od poslanika, dok ovaj debatuje prvi put po povratku sa roditeljskog odsustva, obišla je svet. Poslanik nije imao dilemu kome da ostavi dete kada je krenuo na posao.

Ipak, čini se da najmanje dilema imaju roditelji u Švedskoj, koja je prema Unicefovom istraživanju proglašena najboljim mestom za život s decom.

Na osnovu podataka o pravima roditelja na plaćeno odsustvo i odnosu države prema deci do predškolskog uzrasta među tridesetak evropskih zauzela je prvo mesto. Srbija nije bila uključena, ali kako bi se kotirala da jeste?

“Ono što su dobre strane kada gledamo našu situaciju, u našoj zemlji, to je dužina za koju majka može da ostane na boravku za negu deteta posle porođaja. Sa druge strane, ono što mislim da je problem i što se sve više pokazuje kao problem, u razgovoru sa mamama koje se javljaju našem udruženju, jeste način na koji se sad obračunavaju njihove zarade”, kaže Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj”.

Porodiljsko bolovanje u Srbiji traje tri meseca, a zatim se na njega nadovezuje bolovanje od devet meseci radi nege deteta. A kada to prođe, pred roditeljima je novi izazov-vrtić. Ovo je izazov i za državu i zato već sada, kažu, rade na tome da unaprede standard dece.

“Naš fokus će biti da i sa poslodavcima u perspektivi razgovaramo o novim obdaništima i predškolskim ustanovama, kako bi zajedno sa jedinice lokalne samouprave, država i poslodavaci obezbedili prostor za decu svojih zaposlenih, jer je negde i najbolji radnik roditelj koji ne zarađuje samo za sebe već i za dete”, ističe ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Slovenija bolja od Francuske i Finske

Nesumnjivo da će proširenjem mreže privatnika radnici osetiti dobrobit. Međutim, pojedini postavljaju pitanje-može li se umesto u privatne ulagati u državne resurse?

“Već postoji praksa da država poreskim sredstvima pomaže privatne, umesto da ulaže u državni sektor i time poboljša kvalitet i usluga i kadra i učini doszupnim cene. Vi ne možete ako ste siromašni, nezaposleni ili samohrani, pa čak i oni sa dve plate, ne možete tako lako da odvojite za čuvanje dece u vrtiću”, smatra dr Nada Novaković, sociološkinja i saradnica Instituta društvenih nauka.

Možda deluje paradoksalno, ali i Švajcarska ima problem s vrtićima.

Zbog patrijarhalnog ustrojstva po kome se izuzetno cene porodične vrednosti, podrazumeva se da se majke posvete deci, dok očevi čak i nemaju prava na plaćeno odsustvo. To ovu zemlju svrstava na samo začelje zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

“Čak iako povećaju broj vrtića, onda su oni dostupniji ženama sa visokim i višim nivom obrazovanja, a izvan te kategorije, to su još istraživanja pokazala, ostaju samohrane majke, nisko obrazovane, migrantkinje… Žena ne može da radi puno radno vreme, maksimum što ona može da radi je ‘part tajm’ ili delimično radno vreme”, objašnjava dr Novaković.

Kada je reč o okruženju, Slovenija je osma na listi i kotira se bolje npr. od Francuske i Finske, jer majke mogu da odsustvuju 48 nedelja nakon porođaja.

Hrvatska je sa 39 nedelja odsustva na 22. mestu, pre Velike Britanije i Grčke.

Gde je granica mešanja države u roditeljstvo 

U Švedskoj roditelji imaju pravo na odsustvo od 68 nedelja. I mada pohvalno, briga ove skandinavske zemlje o deci je toliko izražena da se mnogi pitaju: gde je granica mešanja države u roditeljstvo.

“Ima mnogo dece o kojima se porodica ne brine i tu je svakako ono mesto gde država mora da se umeša. Takođe tamo gde je roditeljima potrebna pomoć i podrška, npr. kada je rađeno to istraživanje o sreći 80 odsto roditelja je reklo da im je potrebna dodatna podrška za vaspitanje dece i obuka o pozitivnom roditeljstvu”, tvrdi direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović.

Iako ne jedini, dužina odsustva roditelja radi nege deteta i odnos države prema deci do predškolskog uzrasta svakako su značajni kriterijumi kada se govori o kvalitetu života najmlađih.

Više prema prvom, nego drugom Srbija bi se vrlo dobro kotirala među evropskim zemljama. Međutim, ono po čemu bi ne samo u kilometraži bila deleko od Švedske jeste to što u ovoj skandinavskoj zemlji i otac i majka koriste odsustvo, tako što međusobno rasporede dane.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More