Čuvaju običaje od zaborava: Ovako su izgledale stare banatske svadbe, a evo kako su mladu “sprečavali” da se predomisli (FOTO)

Printscreen RTS.RS
75

Udruženje žena iz Uljme pored Vršca neguje tradiciju, čuvajući od zaborava mnoge običaje. Među njima je i prava banatska svadba.

Svatovi u narodnim nošnjama, konji i čeze, tamburaši i gajdaši i najstariji svadbeni običaji – sve je to krasilo pravu banatsku svadbu i to onakvu kakva se slavila pre 100 godina, piše rts.rs.

Printscreen RTS.RS

Kako red i nalaže, mladoženja iz Uljme išao je da kupi mladu. U Uljmu su se vratili fijakerom, uz pratnju svatova, veseli i raspoloženi.

„Tad su devojke gledale momke koji imaju lepe konje, lepe kuće, puno zemlje, tako je tad u tom vremenu bilo“, kaže Radosav Gava, vođa svadbe.

Vođa svadbe, osim za dobro raspoloženje bio je zadužen i za plaćanje muzike.

„Sve sam pare dao pošto sam ja veseljak, inače pošto je to bilo negde do rata, novčanice su stodinarke iz stare Jugoslavije, to su ta vremena pred Drugi svetski rat“, istakao je Radosav Gava.

Kada su kupili mladu i to onu pravu, a ne podmetnutu, svatovi su se okupili kako bi se ispoštovali običaji – vrtelo se nakonče, bacalo sito, sitan novac i bombone. Mlada, kako to običaji nalažu, raspoložena ali skromna. A skromna je bila i venčanica, za razliku od ovih današnjih, koju su u to vreme devojke same šile i ukrašavale.

„Venčanice su većinom bile jednostavne. Tada su stari tkali, pa je bio taj svilenac, pa su onda mlade ručno štikovale, ne mašinski, pa su one same sebi svu nošnju spremale, i te peškire i za momka za svekra, za svekrvu te košulje od srpskog platna. One su sve to ručno, faktički mlada je svoju spremu spremala“, navodi Ljiljana Bešlin iz Udruženja žena Uljma.

Za pantalone devet metara platna

Svatovi uglavnom u narodnjim nošnjama, i to oni imućniji, jer je za jedne banatske pantalone u to vreme bilo potrebno čak devet metara platna da se sašiju. Dugačko srpsko platno širilo se i sve do ulaza u salu gde će biti upriličeno veselje.

Mladence su do ulaznih vrata pratili i pogačari – momci koji se biraju iz redova mladine porodice, sa dve vekne hleba i petlom zavezanim za dugačak štap.

„Kao što znate petao je vesnik jutra, petao simbolizira da mlada ujutru ustane rano, kao što petao ujutru kukuriče rano a pogača je simbol ženskog posla. Znači lomi se pogača da bi mlada u kući spremala pogače, hleb i sve što treba, znači to su te simbolike“, objašnjava Radosav Gava.

Običaj je bio i da vođa svadbe, kada mladenci prošetaju platnom, iza njih pocepa platno, da se mlada ne bi predomislila i vratila svojima.

„Jako je lepo videti kako je svadba izgledala pre sto godina, ja bih se udavala sad isto na ovaj način, većinu ovih običaja ja nisam znala do sada, znala sam samo za kupovinu mlade. Ovi ostali običaji mislim da nisu toliko zastupljeni i da su ih ljudi zaboravili. Mi smo lepo sada sve to prikazali i nadam se da će neko, ko se skoro venčava, sve to iskoristiti i primeniti neke od ovih običaja“, rekla je mlada Aleksanra Čečarić.

Kakav je bio jelovnik

Red je i da se svatovi provesele, a bez dobrog vina i ukusne trpeze ni onda se nije slavilo, ali umesto današnjih kanapea, prasetine i modernih đakonija, gozba je podrazumevala drugačiji jelovnik

Printscreen RTS.RS

„Predjela nije bilo, kao na primer sada, bila je supa banatska sa domaćim rezancima, flekicama i knedlama od pileće džigerice. To je bila supa sa tri vrste priloga unutra rezanaca, flekica i kedli. Onda je bio banatski sos od mirođije i paradajza, rinflajš znači krompir bareni, junetina, ćuretina, pačetina, guščevina ili piletina. Nije bilo prasetine, bilo je pohovano, bile su krmenadle, rebarca svinjska, bilo je i onda mesa ali na drugi način“, kaže Ljiljana Živojinović iz udruženja žena Uljma.

Pogačarski petao završio je u čorbi, koja se kuvala tokom svadbenog veselja i po tradiciji služila se mladinim roditeljima po ispraćaju sa svadbe. Na banatskoj svadbi u Uljmi svi su uživali, gostili se i veselili i oni koji su imali uloge svatova ali i meštani koji su se okupili u velikom broju da isprate šta se događa u centru sela.

„Poštovanje starih običaja tokom letnjih svetkovina na selu je jedan način pomoću koga se, negovanjem tradicije osnažuje porodica, osnažuje selo i svima je bolje zbog toga“, navodi Veljko Stojanović, član opštinskog veća zadužen za obrazovanje.

Izvor RTS.RS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More