Posle 90 godina “Pobednik” ide na oporavak

FOTO: Printscreen/Youtube/RTS
267

Radovi na rekonstrukciji i restauraciji spomenika “Pobednik” na Kalemegdanu počeće sutra pripremanjem gradilišta i jednog dela platoa gde se spomenik nalazi, a koji će biti pretvoren u gradilište. Skulptura će biti privremeno premeštena u atelje vajara Zorana Kuzmanovića u Smederevu.

Vajar Zoran Kuzmanović je gostujući u Beogradskoj hronici naveo da se “Pobednik”, nakon što se skine, nosi u njegov atelje u Smederevo, gde će se prvo izvršiti detaljan uvid koji podrazumeva otvaranje skulpture.

“Tek kad skinemo skulpturu i ona bude u ateljeu, u prostoru gde mi možemo da je rastavimo, i napravimo analize bronze, znaćemo na čemu smo”, objašnjava Kuzmanović.

Ističe da je za njega pravi izazov da od zuba vremena zaštiti spomenik od neprocenjive vrednosti

Ocenjuje da je spomenik napravljen od materijala koji je tad bio na raspolaganju.

“Oni nisu imali ove legure koje mi danas imamo. Radi se o najobičnijoj leguri gvožđa, najjednostavnijoj”, rekao je Kuzmanović.

Pretpostavlja da je unutrašnja konstrukcija, koja je od običnog gvožđa, vremenom načeta.

“Verujem da je unutrašnja konstrukcija od običnog gvožđa prilično načeta jer je voda godinama ulazila u unutrašnjost spomenika što je dovodilo do različitih procesa. Naš zadatak je da to popravimo”, poručio je Kuzmanović.

Zaprosio devojku na Kalemegdanu, posle mesec dana dobili vredan poklon za koji nisu znali da postoji

Dodaje da će mu od pet do deset ljudi u radionici pomagati u rekonstrukciji skulpture.

Nevenka Novaković, autorka projekta rekonstrukcije i restauracije “Pobednik” navodi da sanacija ovog dela spomenika zahteva zamenu kamenih blokova ispod nogu “Pobednika”, demontažu bronzane skulpture i obnavljanje veza između postamenta i skulpture.

“Na kružnom postolju na kome se nalazi skulptura postoje mnogobrojna oštećenja, kamen je praktično potpuno raspadnut. Čelični elementi na kojima se skulptura nalazi su potpuno korodirali i to je najveći razlog zašto  skulpturu moramo da demontiramo”, objašnjava Novakovićeva.

Intervencije na postolju i stubu spomenika, prema njenim rečima, zahtevaju konsolidaciju fuga i zamenu kamenih blokova u kružnom postolju koji su do te mere oštećeni da nemaju finkcionalnu nosivost.

“Stub i postament se neće demontirati, na njima ćemo izvoditi radove čišćenja, zamena fuga koje su oštećene. Radićemo na konsolidaciji svih kamenih blokova, i na zameni onih blokova koji se nalaze pre svega u kružnom postamentu, koji su do te mere oštećeni da oni nemaju više svoju funkcionalnu nosivost koju treba da imaju”, objašnjava Novaković.

Ovo je prva rekonstrukcija od kako je 1928. spomenik postavljen.

“Sa građevinske tačke sama sanacija je relativno jednostavna, predviđeno je da se uradi osam šipova koji će uz pomoć betonske grede pridržavati temelj spomenika. Sama sanacija je relativno jednostavna, ali smo mi imali jedan složen zadatak da drveni most kod Sahat kule obezbedi tako da može da ponese dizalice, mešalice i sve ono što je potrebno za sanaciju spomenika”, objašnjava Boško Stevanović, profesor na Građevinskom fakultetu.

Grad Beograd je za ovaj projekat izdvojio 26 miliona dinara, a rok za završetak je šest meseci, rekla je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković.

“Pobednik” je rad poznatog umetnika Ivana Meštrovića i prvobitno je bilo predviđeno da bude postavljen na Terazijama.

“Prokopani su temelji, i kada je trebalo da se počne sa postavljanjem samog spomenika, javnost u Beogradu se pobunila što iz moralnih, što iz umetničkih razloga. Jedni su smatrali da je izuzetno neprikladno da u centru grada bude figura nagog muškarca, drugi su smatrali da to uopšte nije balkanski ratnik, da nema nikakvih obeležja srpskog junaka i da više liči na antičkog junaka. I onda je pronađeno rešenje da se spomenik postavi na ivicu grada, okrenut ka praznom polju”, objašnjava Bojana Ibrajter Gazibara, diplomirani istoričar umetnosti.

Spomenik “Pobednik” podignut je 1928. na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta.

Čine ga bronzana muška figura sa sokolom u levoj ruci i spuštenim mačem u desnoj, rad vajara Ivana Meštrovića, kao i postament koji je koncipiran u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi koji je autorsko delo arhitekte Petra Bajalovića.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More