Monopol nad celim Balkanom! Ovako je austrijska mreža korumpirala igre na sreću

Foto: PixaBay
54

Politički skandal koji je u Austriji izbio kad je otkrivena korupcija u sektoru igara na sreću, o kojoj danima bruje brojni inostrani mediji, naveo je domaće javno mnjenje da se zapita šta biznismeni na čelu kompanije “Novomatik” tek rade u drugim zemljama.

Obećanje političara i nekadašnjeg lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnca Štrahea i njegovih stranačkih saradnika dato vlasnicima “Novomatika” Johanu Grafu i Heroldu Nojmanu da će u zamenu za postavljanje njihovog saborca Petera Sidloa na mesto finansijskog direktora “Kazino Austrija” izdejstvovati zakonske izmene koje pogoduju vodećem svetskom proizvođaču aparata i slot mašina, otkrio je još neke od “poslovnih modela” njegovih vlasnika. Najuspešniji od njih, barem do sada, ogledao se u kupovini delova ili čitavih nacionalnih lutrija država jugoistočne Evrope, što je bio osnov za uspostavljanje veza sa lokalnim političarima i dalje koruptivne radnje, pomoću čega je “Novomatik” uspostavljao monopol na tržištu igara na sreću na celom Balkanu.

Politički skandal koji je u Austriji izbio kad je otkrivena koruptivna trampa o kojoj danima bruje brojni inostrani mediji, naveo je domaće javno mnjenje da se zapita šta biznismeni na čelu “Novomatika” tek rade u drugim zemljama u kojima posluju kada u matičnoj Austriji ne prezaju ni od čega.

Odgovor na ovo pitanje odmah su, nažalost ili na sreću, pružili zvanični podaci o vlasničkoj strukturi državnih lutrija u našem regionu. Brojevi koji se tamo mogu videti pokazuju da Graf godinama strateški kupuje udele, pa čak i cele državne lutrije zemalja jugoistočne Evrope, zbog čega je sada dodatno pojačana zabrinutost građana u vezi sa zakulisnim radnjama inostranih kompanija koje se odvijaju iza njihovih leđa.

Primer Grafovog plana za zgrtanje profita najočigledniji je u Albaniji, imajući u vidu da “Novomatik” tamo poseduje 100 odsto nacionalne lutrije, a slično stanje je i u Makedoniji, doduše ne sa tolikim udelom, u kojoj se sistematski onemogućava poslovanje legalnih privatnih priređivača.

Istraga pokrenuta protiv Grafa, Nojmana, Sidloa, Štrahea i njegove desne ruke i nekadašnjeg zamenika gradonačelnika Beča Johana Gudenusa, pokazala je da je Sidlo, zajedno sa članom Donjeg doma Parlamenta Austrije i nakratko finansijskim savetnikom Slobodarske partije Markusom Čankom i portparolom “Novomatik” grupe Bernardom Krumpelom, imao u zajedničkom vlasništvu firmu “Polimedia GmbH”, što takođe ide u prilog tezi o umrežavanju ljudi koji žele da vladaju industrijom igara na sreću.

Još jedan od dokaza da ne biraju sredstva za ostvarivanje tog cilja, bila je i informacija da je Sidlo pre ovog “unapređenja” bio finansijski direktor u kompaniji “Sigma investment”, koja je zapošljavala svega osmoro ljudi i ostvarivala godišnju dobit od 43.500 evra, dok je na čelo finansija koncerna “Kazino Austrija”, sa 4.200 zaposlenih i godišnjim prometom od četiri milijarde evra, došao bez ikakvog menadžerskog iskustva.

Sve ove činjenice verno su ilustrovale način na koji čelnici “Novomatika” vode svoju kompaniju, i ukazale na to na šta su sve spremni kada je u pitanju zgrtanje profita. Ono što su izgubili iz vida jeste da će u slučaju da se otkrije samo jedan od njihovih planova, ubrzo biti razotkriven i ostatak Grafove “ideje osvajanja tržišta”.

Tako su još jedan od delova koji se savršeno uklopio u “Novomatikovu” komplikovanu slagalicu bile i zakonske izmene u RS, na čiju opasnost su mesecima unazad ukazivali licencirani domaći priređivači, ali i građani – iako laici – svesni da su takva rešenja doneta isključivo na njihovu štetu. Budući da su tako nakaradni propisi morali biti u nečijem interesu, pažnju stručnjaka iz industrije igara na sreću lako je privukla činjenica da je novi zakon o igrama na sreću omogućio baš Narodnoj lutriji monopol na tržištu.

GRAĐANI U RS REŠENI DA UKINU POGUBAN ZAKON

Privatni priređivači iz RS okupljeni oko Udruženja ALPIS pokrenuli su građansku inicijativu za pravedno oporezivanje, koju je već prvog dana potpisalo više od 3.000 ljudi (ukupno oko 17.000), čime je u startu ispunjen uslov da njihov predlog uđe u skupštinsku proceduru. O rešenosti građana da se stane na put pogubnoj pravnoj regulativi, koja je omogućila uspostavljanje monopola na tržištu, procvat sive ekonomije i podstakla maloletničko klađenje, svedoči upravo broj u kom su podržali ovu inicijativu.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More