Najavljena gradnja najšireg auto-puta u Srbiji, Moravski koridor biće “pametan”

printscreen rts
138

BEOGRAD – Moravski koridor Preljina-Pojata ne samo da će biti specifičan po tome što će na 112 kilometara imati 139 objekata, 85 mostova, 10 petlji, moderne optičke kablove i “pametno” upravljanje saobraćajem već i zato što će biti najširi autoput u Srbiji, sa širinom traka od ukupno 30 metara, rekli su danas Tanjugu stručnjaci uključeni u taj projekat.

“Ovaj autoput izdvaja se u odnosu na ostale zato što se projektuje po poslednjim standardima. To će biti koridor širok 30 metara, sa širim ivičnim trakama nego sadašnji autoputevi u zemlji. To će biti najširi koridor koji je u Srbiji napravljen”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica.

Taj koridor će uskoro početi da gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka i povezaće dva velika koridora, Koridor 10 i autoput “Miloš Veliki” (Koridor 11), naveo je Poledica.

Kako kaže, autoput će povezati unutrašnost Srbije, najznačajnije gradove u srcu Srbije, ali će imati i značaj za tranzitni saobraćaj.

Povezaće direktno najmanje pola miliona ljudi koji žive na tom području trasom Čačak, Kraljevo, Vranjčaka Banja, Trstenik, Kruševac, Stalać i Chićevac.

“Ovaj koridor imaće 10 petlji na trasi i svaka od njih biće potencijalna lokacija za gradnu logističkih centara i industrijskih parkova. Pored izgradnje koridora, taj projekat imaće još dve ogromne komponente. Prva je regulacija toka Zapadne Morave i svih njenih pritoka”, rekao je Poledica.

Objašnjava da je poslednjih decenija i godina Zapadna Morava usled velikih kiša plavila okolno područje i da će sada to sve biti zaštićeno.

Autoput će, prema njegovim rečima, odgovarati najnovijim standardima u oblasti vodozaštite.

Treća komponenta je izgradnja telekomunikacinog koridora duž autoputa koja podrazumeva najsavremenije optičke i digitalne kablove, stanice za besplatan vaj-faj internet, najmodernije upravljanje saobraćajem na autoputu, tzv. inteligentne transportne sisteme i drugo, tako da će svi učesnici imati najave šta se dešava na putu, na primer, da li ima zastoja i potrebe da se preusmeri saobraćaj.

Građani će dobiti “pametan autoput”, a bezbednost će biti na prvom mestu, naglasio je Poledica.

Pomoćnik ministra za sektor urbanističkog i prostornog planiranja Ðorđe Milić naglašava da je Moravski koridor primer dobre prakse planiranja i izgradnje i da je kod tog projekta sasvim drugačiji pristup.

“Mi ovih dana završavamo Prostorni plan područja posebne namene i imali smo javnu raspravu i uvid, sada ćemo razmotriti sve primedbe građana. Imaćemo spremnu plansku dokuementaciju”, rekao je Milić.

Navodi da Moravski koridor povezuje dva važna koridora i da čini osnovinu razvoja za važne srpske gradove.

“U širem kontekstu, pošto se planira i autoput do Sarajeva, od Požege prema Užicu, možemo da gledamo na taj autoput kao na osovinu razvoja od Užica do Kruševca, gde je potrebno izvršiti reindustrijalizaciju”, rekao je Milić.

Digitalni koridor je, kaže, termin koji je korišćen za taj autoput zato što će građani pored transportne dobiti i telekomunikacionu, odnosno elektronsku infrastrukturu.

“Koridor će biti opremljen savremenim elektronskim komunikacijama i pružaće sve informacije u realnom vremenu šta se dešava na auto-putu. Takođe, ta infrastrutkura biće korišćena i za druge svrhe, tako da će i drugi korisnici moći da se priključe. Čitav taj potez od Čačka do Kruševca dobiće bolje telekomunikacione veze, tako da se ovaj koridor integralno planira i tako će se i razvijati”, naglasio je Milić.

Dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović rekao je da je za fakultet od izuzetnog znacaja što ima priliku da od početka do kraja učestvuje u projektovanju i izgradnji Moravskog koridora.

“Želimo da budu kvalitetno urađeni svi istražni radovi. Da nas, na primer, ne iznenadi ukrštanje autoputa s lokalnim i magistralnim putevima, niti da nas iznenadi pruga, niti jezero zbog divlje eksploatacije šljunka, klizište i slično”, rekao je Kuzmanović.

Najavio je da će Građevinski fakultet ponuditi sav svoj potencijal i izrazio uverenje da će taj autoput biti na ponos Srbije.

Ocenio je da Moravski koridor otvara mogućnost razvoja privrede i turizma i da će mnogo olakšati saobraćaj ljudima tog dela zemlje.

“Za fakultet je izazov da učestvuje, već smo razgovrali s Behtelom i fakultet može da pruži kompletnu ekspertsku podršku, imamo akreditovane laboratorije koje mogu da učestvuju u kontrolnim ispitivanjima i možemo da radimo tehničku kontrolu kompletne dokumentacije”, kazao je Kuzmanović.

Kako je rekao, Moravski koridor treba pomalo da liči na Moravu, da “malo meandrira, ali i da prati i bude kičma Srbije, koja će povezati dve strane”.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević je naveo da je regulacija Morave i pritoka u okviru Moravskog koridora deo ukupnog ulaganja u vodni saobraćaj koji danas iznosi više od 380 miliona evra i podsetio da se ulaže ne samo u Zapadnu Moravu već i u Dunav, Savu, Tisu i druge reke, luke, da se radi prevodnica na Ðerdapu 1, da će se za dve godine raditi i prevodnica na Ðerdapu 2…

“Sada je došla na red i Morava u okviru ovog autoputa. Projekat Moravskog koridora ima dva osnovna cilja kada je o tome reč. Da sprečimo negativne efekte izgradnje na sliv voda, a drugi da podignemo nivo zaštite od poplava, kako se ne bi dešavalo ono što je bilo prethodnih decenija, a to su redovna izlivanja Zapadne Morave i plavljenje ne samo poljoprivrednih parcela već i kuća”, naglasio je Kovačević.

Konzorcijum “Behtel-Enka” jedini je dostavio ponudu na javnom pozivu za strateškog partnera za izgradnju Moravskog koridora.

Izvor Tanjug

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More