Popularna gazirana pića na austrijskom tržištu sadrže više šećera nego u ostalim evropskim zemljama

Foto/Printscreen/You Tube
12

Ukoliko ste pomislili da bezalhoholna gazirana pića kao što su Fanta, Sprite i Tonik sadrže svuda istu količinu šećera, onda ste pogrešili. Test koji je sprovela Radnička komora u Gornjoj Austriji otkrio je da, na primer, Fanta sadrži dvostruko više šećera u Austriji nego u Velikoj Britaniji, piše Dijaspora.tv.

Međutim, što je manje šećera, više je veštačkog zaslađivača, tako da ni ovo nije dobra zamena, smatra Radnička komora.

Zaštitnici potrošača su kupili Fantu, Sprite i Schweppes Tonic Water u Velikoj Britaniji, Norveškoj, Belgiji i Austriji i upoređivali su njihove tvrdnje i sastojak šećera, navodi se u saopštenju za javnost.

Fanta u boci od pola litre koja se nalazi na tržištu u Austriji sadrži 51,5 grama šećera. To je nešto više nego što Svetska zdravstvena organizacija preporučuje kao celokupnu dnevnu dozu. Ista količina Fanta napitka u Britaniji sadrži skoroduplo manje, 23 grama šećera. Takođe, u britanskom Toniku (Schweppes Tonic Water) ima 45 odsto manje šećera nego u austrijskom, prenosi Dijaspora.tv.

Šta kaže služba za zaštititu potrošača?

Iz službe za zaštitu potrošača Radničke komore u Gornjoj Austriji, objašnjavaju da razlika u količini šećera ima veze sa razlikama u porezu na šećer u bezalkoholnim pićima. U Velikoj Britaniji je od aprila 2018. godine porez je između 21 i 27 centi po litri napitka, te su proizvođači pića očigledno promenili svoj recept i smanjili sadržaj šećera.

Iako porez na šećer u Belgiji iznosi samo nekoliko centi, a efekat zamene zaslađivačem do sada nije uspeo, porez u Norveškoj na proizvode koji sadrže šećer u 2018. godini povećan je za 83 odsto. Prodaja pića koja sadrže šećer smanjila se za 11 procenata. U Belgiji i Velikoj Britaniji takođe se oporezuju Light proizvodi, sapštavaju iz AK.

Uzgred, nema razlike s Cola-Coca Classic koja sadrži istu količinu šećera u sve četiri države: 53 grama na pola litre, a Pepsi Cola 54,5 grama. Naravno da proizvođači imaju i alternative bez šećera.

U pića sa smanjenom količinom šećera se kao zamena dodaju veštački zaslađivači. Na primer, ukoliko se umereno konzumiraju, acesulfam-K, aspartam, natrijum saharin, sukraloza i neoheperidin, ocenjeni su kao bezbedni sastojci.

Međutim, oprez je svakako prisutan jer postoje indikacije da prilikom zagrevanja hrane u kojoj se nalaze neki od ovih zaslađivača mogu nastati štetna jedinjenja. Prema tome, zamena za šećer u prehrambenim proizvodima i napitcima u vidu veštačkih zaslađivača nije rešenje. Na dugoročnom planu, cilj bi trebalo da bude postepeno smanjenje sadržaja šećera, bez obzira na ukus, a ne zamena drugim zaslađivačima, navodi portal Dijaspora.tv.

 

Izvor Dijaspora.tv
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More