Zašto privatne kompanije ne ulažu više u Srbiji, država više podstiče strance

Foto: pixabay
35

BEOGRAD – Vest da je Srbija u 2018. godini privukla više stranih direktnih investicija nego bilo koja druga privreda u svetu te veličine, u delu javnosti ponovo je pokrenula dilemu zašto velike srpske kompanije i biznismeni ne ulažu više u zemlji, te da li država više podstiče strance.

“Sve države na svetu traže strane investitore. To rade i u Americi, iako ta zemlja važi za najrazvijeniju u svetu”, ukazuje za Tanjug član kluba Privrednik i vlasnik ITM Grupe Toplica Spasojević i ističe da treba konačno otkloniti tu, pre svega političku, dilemu da li su Srbiji potrebni strani investitori.

Različite investicije, dodaje, iz država sa svih kontinenata koje su usmerene u brojne sektore, dobre su za našu privredu, kako ukupna ekonomija ne bi zavisila od nekoliko velikih giganata u Srbiji.

Država u tom smislu, ocenjuje, ide u dobrom pravcu.

I profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra, kao i Spasojević, da je obim investicija iz drugih zemalja proteklih godina svakako dobra vest za našu ekonomiju.

Obojica ukazuju da je država ranije bila prinuđena da dovodi strane kompanije, koji u fabrikama širom zemlje danas zapošljavaju desetine hiljada radnika, mahom nižih kvalifikacija, dok je, ističu, u poslednje vreme primetan drugačiji kurs, odnosno da dolazi sve više investitora koji donose nove tehnologije i traže obrazovaniji domaći kadar.

Kako god, domaće kompanije nemaju kapacitet da investiraju koliko i strane i nije realno očekivati da “tas na vagi”, u smislu visine ulaganja, bude na strani srpskih privrednika, kaže Grubišić.

Investicije iz sveta su važne, kaže on, kako bi se “iznivelislala” spoljnotrgovinska ravnoteža u platnom bilansu, a da bi se to desilo, neophodno je dovesti svež kapital u zemlju.

Nemac iz beogradske firme za nekretnine šokiran kako se u Srbiji kupuju stanovi

“Prinuđeni smo da budemo zemlja koja privlači kapital iz inostranstva. Kada je to već tako, tražite i odgovarajuću strukturu i nudite benificije, subvencije i usmeravate investicije tamo gde državi odgovara”.

Bilo bi, međutim, dobro, smatra, da strane investicije budu praćene domaćim, ali tako što će se naše firme više uključivati kao “podizvođači”.

Toplica Spasojević smatra da pitanje stranih investicija treba posmatrati dugoročno kroz razvojni ciklus svake države i njene ekonomije.

Proteklih deset godina država je imala ogroman problem sa nezaposlenošću i realno je bilo, kaže, da vlast na svaki način stimuliše zapošljavanje.

Danas, kada se pojavljuje manjak radne snage u Srbiji, ukazuje, kreatori ekonomske politike treba da postave novu agendu “na dnevni red”, a to je dovođenje stranih investitora koji unose nove tehnologije u zemlju, kako bi se time sprečio odlazak stručnjaka u inostranstvo.

Na pitanje Tanjuga koga država više pomaže, domaće ili strane biznismene, Spasojević podseća na vreme od pre nekoliko godina kada domaći privrednici nisu ni mogli da konkurišu za subvencije.

S obzirom na to da danas postoji značajan broj stranaca koji već ulažu, a novi su voljni da dođu u Srbiju, i broj subvencija, kaže, ide u njihovu korist.

Odnos subvencija je, ocenjuje, 90 prema 10 u korist stranog kapitala.

Jedan od razloga zašto domaće kompanije nisu potpomognute koliko i strane jeste, kaže, činjenica da većina naših privrednika nema kapacitet za ogromna ulaganja, kako zbog krize koja je ostavila trag na njihovo poslovanje, tako zbog skepse banaka da im odobri povoljne kredite.

Određeni broj privrednika, kaže, zbog ranijih negativnih iskustava u saradnji sa vlašću ne želeida traže subvencije, kako im se ne bi prebacivala politička povezanost sa određenim partijama.

Milionima dolara je zasuo Srbiju, a morao je sasvim gladan da je napusti

U Ministarstvu privrede kažu za Tanjug da Zakon o ulaganjima ne pravi razliku između domaćih i stranih investitora koji, kažu, imaju jednake uslove da konkurišu za sredstva podsticaja.

“Ono što pravi razliku, jeste pre svega kapacitet konkretne kompanije za ulaganje”, kažu nadležni.

U ovoj godini potpisano je 27 ugovora o dodeli podsticaja, od čega je devet ugovora potpisano sa domaćim, a 18 sa stranim investitorima.

Primera radi, dodaju, u prošloj godini je od 24 potpisana ugovora, 13 potpisano sa domaćim kompanijama.

Poslednja analiza Narodne banke Srbije, inače, pokazuje da su krediti privredi od strane vodećih banaka u Srbiji povećani u drugom tromesečju ove godine za 25,2 milijarde dinara, pri čemu je preko 60 procenata novih kredita odobreno segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća.

Nekadašnji gigant stare Jugoslavije ponovo na prodaji, evo za koliko je ponuđen

U Srbiju je prošle godine ušlo 3,5 milijardi evra stranih investicija, što čini 8,2 odsto BDP-a i u tom periodu bilo je 107 projekata SDI u različitim sektorima, najviše u proizvodnji, autoindustriji, industriji hrane i duvana, tekstila, nekretnina…

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More