Bil Gejts: Retko ko se vrati, a da nije duboko potresen i da ne kaže – ovo mora da mi bude prioritet

54

Uslovi života su se značajno poboljšali od 2000. godine, čak i za najsiromašnije stanovnike sveta, ali milijarde su i dalje žrtve velike nejednakosti, zaključak je trećeg godišnjeg izveštaja Fondacije Bila i Melinde Gejts.

U izveštaju se procenjuje koliko su zemlje sveta napredovale ka ostvarenju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a reč je o 17 mera za koje je većina članica UN obecala da ce ih ostvariti do 2030.

Fondacija Bila i Melinde Gejts objavila je izveštaj uoči početka Generalne skupštine UN u Njujorku, u želji da svetske lidere podseti na napredak u borbi protiv siromaštva i bolesti, ali i na oblasti gde su statistike i dalje alarmantne.

Filantrop i osnivač Majkrosofta kaže za Glas Amerike da se, uprkos uspesima, neki ciljevi ne ostvaruju dovoljno brzo.

“Koliko god da smo napredovali, u mnogim zemljama i dalje više od 10 odsto dece umre pre pete godine, u bogatim zemljama je to manje od jednog procenta. Ideja da u bilo kom delu sveta ta stopa iznosi 10, skoro 15 odsto je nedopustiva i trebalo bi da nas snažno motiviše da radimo još više i bolje”, kaže Bil Gejts (63).

Od svog nastanka 2000. godine, Fondacija Bila i Melinda Gejts uložila je milijarde u poboljšanu vakcinaciju i ishranu, borbu protiv malarije i drugih bolesti, izgradnju inovativnih toaleta i stvaranje dobrih baza podataka da bi se identifikovali problemi. Gejts naglašava da je napredak u globalnom zdravstvu bolji nego što je Fondacija očekivala, ali da ima još dosta izazova.

“Još nismo završili sa dečijom paralizom, a kada nju iskorenimo, moraćemo da se pozabavimo malarijom. Broj smrtnih slučajeva od malarije je opao, ali i dalje 400.000 dece, posebno u Africi, umire od nje svakog dana. Nemamo mnogo sredstava. Nadao sam se da ćemo do sada imati vakcinu protiv HIV-a. Imaćemo je… mislim u narednih deset godina, ali to je trajalo duže nego što smo očekivali”, kazao je Gejts.

U izveštaju se ostvarenje ciljeva, posebno u zdravstvu i obrazovanju, posmatra kroz prizmu geografije i pola. Velika stopa smrtnosti i niski nivoi obrazovanja i dalje postoje u afričkom regionu Sahel, kao i delovima Pakistana, Avganistana i severne Indije. Devojčice dobijaju manje formalnog obrazovanja od dečaka i manje prilika za zapošljavanje.

Gejts kaže da vlade imaju primarnu ulogu u rešavanju svetskih problema u zdravstvu i obrazovanju, ali da je neophodno mobilisati novu generaciju mladih aktivista i inovatora, da bi se vladama i pojedincima skretala pažnja na tuđa stradanja, ponekad daleko od njih.

“Mislim da je svima stalo do drugih ljudi. Da su ti problemi u vašem komšiluku, da tokom šetnje vidite dete sa groznicom, ili dete koje gladuje ili ne može da ide u školu – rekli biste – to su moji susedi, vidim šta se dešava. I na tom direktnom nivou, bili biste emotivno angažovani i želeli da rešite problem. Izazov je kada su ti problemi daleko, jer retko ko ima priliku da vidi i potrebe na terenu i napredak. Što više ljudi ode u posetu tim zemljama tim bolje, jer retko ko se vrati, a da nije duboko potresen i da ne kaže – ovo mora da mi bude prioritet”, kaže Gejts.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More