Šta se zapravo može lečiti matičnim ćelijama

Foto: pixabay
54

Suspendovanje dozvole za rad švajcarskoj kompaniji „Krio sejv”, koja posluje i u Srbiji i kojoj je povereno na čuvanje oko 10.000 uzoraka matičnih ćelija krvi pupčanika naših beba, otvorilo je osim pitanja sudbine poverenih matičnih ćelija, i pitanja – koliko je medicinski opravdano čuvati krv pupčanika u privatnim bankama i kako je ta oblast regulisana u drugim zemljama?

Roditelji u Srbiji su za čuvanje tog biološkog materijala kompaniji „Krio sejv” plaćali oko 1.800 evra. Krv pupčanika beba uzimana je na porođaju, a zatim transportovana na čuvanje u banku u Švajcarskoj. U Srbiji postoji još šest privatnih banaka krvi pupčanika.

Jedina porodična banka krvi pupčanika formirana je u Institutu za majku i dete 2009. godine i u njoj je do sada prikupljeno, obrađeno i uskladišteno više od 80 uzoraka i svi troškovi idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Hiljade ljudi u Srbiji poverilo je na čuvanje matične ćelije kompaniji koja je izgubila licencu

Načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži Institiuta za majku i dete prof. Dragana Vujić kaže da je u pojedinim zemljama, kao što su Francuska i Italija, zakonom zabranjeno formiranje privatnih banaka krvi pupčanika, a u nekim zemljama zakonom je predviđeno da privatne banke moraju da ispunjavaju iste standarde kao javne, odnosno porodične banke.

„U mnogim zemljama širom sveta se jasno govori šta je medicinski opravdano, a šta ne. U nekim dokumentima EU, koji su objavljeni početkom dvehiljadite, jasno stoji da je medicinski jedino opravdano fomiranje javne-porodične banke krvi pupčanika”, kaže Vujić za Tanjug. Često se može čuti kao argument za čuvanje matičnih ćelija pupčanika u privatnim bankama da se tim ćelijama može lečiti infarkt srca ili leukemija.

Vujić navodi da matične ćelije iz krvi pupčanika nisu standardna terapija u lečenju infarkta miokarda, da se ostavljene ćelije u privatnim bankama čuvaju 20 godina, a da je mala verovatnoća da neko dobije infarkt u prvih 20 godina života.

Beogradski advokat protiv velike banke matičnih ćelija

Dodaje da je tačno da se neki oblici leukije leče presađivanjem „krvotvornih matičnih ćelija” ali se za to koriste ćelije druge osobe, a ne vlastite, jer je važno da u proceduri transplantacije budu pokrenuti i imunološki mehanizmi, što je moguće samo davanjem ćelija druge osobe, da bi te imunološke reakcije dodatno očistile organizam od leukemijskih ćelija.

Vujić podseća da postoje tri vrste banaka krvi pupčanika: javna, porodična i privatna. Medicinski je, kako kaže, opravdano formiranje javne i porodične banke krvi pupčanika koje se uvek zajedno formiraju.

Pre rođenja deteta budući roditelji daju saglasnost da po rođenju deteta, nakon presecanja pupčane vrpce, iz ostatka pupčane vrpce i posteljice može prikupiti krv, obraditi, izdvojiti ćelije sa jednim jedrom (gde se nalaze i krvotvorne matične ćelije), zamrznuti i čuvati u javnoj banci za potrebe lečenja svakog kome odgovaraju.

„Tačno je da u krvi pupčanika osim krvotvornih matičnih ćelija ima i drugih matičnih ćelija, ali njihov broj je zanemarljiv. Tačno je da ćelije mogu da se umnožavaju, ali ne beskrajno puta, jer posle određenog broja podela mogu nastati značajni poremećaji u samoj ćeliji, da promeni ćud i dobije, recimo, odlike maligne ćelije ili da izgubi funkciju”, pojašnjava Vujić.

Dodaje da zapremina krvi, koja se prikupi iz ostatka pupčane vrpce i posteljice, nije velika i da je u najboljem slučaju dobijeni broj krvotvornih matičnih ćelija iz jednog uzorka dovoljan za presađivanje koštane srži osobe koja ima do 40 kilograma. Za bolesnike koji su teži potrebna su dva uzorka krvi pupčanika.

Porodična banka, navodi, takođe je medicinski opravdana. Roditelji dece koja imaju oboljenje koje se leči presađivanjem koštane srži su motivisani da prilikom rađanja sledećeg deteta ostave krv pupčanika za lečenje bolesnog deteta i ta vrsta banaka se naziva porodična banka. U svetu je urađeno više od 20.000 transplantacija primenom krvotvornih matičnih ćelija iz krvi pupčanika.

Prema podacima u stručnoj literaturi verovatnoća da krv pupčanika ostavljena u privatnoj banci bude iskorišćena je manja od 1 prema 2500.

Krvotvorne matične ćelije, koje se mogu dobiti iz kostne srži, periferne krvi ili krvi pupčanika, se koriste kao standardna terapija za lečenje samo nekih oblika leukemija, samo nekih oblika raka limfnih žlezda, mijelodisplaznog sindroma, nekih urođenih i stečenih slabosti kostne srži, nekih oblika urođene slabosti imunog sistema, nekih urođenih malokrvnosti i nekih urođenih bolesti taloženja.

„Sve drugo, kao što je lečenje cerebrale paralize, šećerne bolesti se ne leči krvotvornim matičnim ćelijama. Takav vid terapije se može primeniti samo kroz odobrene, kontrolisane, kliničke studije jer jedino tako se može sagledati sva dobit terapije i moguća brojna neželjena dejstva”, pojasnila je naša sagovornica.

Te kliničke studije su trenutno u prvoj ili drugoj fazi ispitivanja, a da bi bilo moguće reći da je terapija bezbedna potrebne su četiri faze ispitivanja, a nekada je potrebno i po 20 godina do završetka četvrte faze ispitivanja.

Transplantacioni tim Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” je u maju 2017. godine prvi put primenio krvotvorne matične ćelije iz pupčane vrpce koje su čuvane u porodičnoj banci, kod deteta koje je bolovalo od jednog oblika urođene malokrvnosti i u novembru 2017.godine kod drugog deteta sa urođenom bolešću metabolizma, gde su ćelije dobijene preko međunarenih javnih banaka krvi pupčanika. Oba pacijenta danas se odlično osećaju.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More