Srpski patriota Dalibor Hadži Višić iz Minhena bori se za srpstvo u tuđini: Rađa se televizija srpske dijaspore

Dalibor Hadži Višić u redakciji Televizije srpske dijaspore, Foto: Marko Lopušina
110

Da bi ostvario svoju ideju o prvoj Televiziji srpske dijaspore u Bavarskoj, koju je nosio u sebi cele tri godine, poslovni čovek Dalibor Hadži Višić iz Minhena je, kako nalažu zakoni, registovao ovaj medij u Nemačkoj kao svoje preduzeće.

“Nemačka administracija je prihvatila pun naziv Televizija srpske dijaspore, bez ikakvih problema, ali su se zato javili neki naši ljudi, koji su se „pobojali da nas Nemci ne zabrane“, priča nam gospodin Dalibor Hadži Višić svoje prvo iskustvo kao vlasnik srpskog elektronskog medija u Nemačkoj.

Ideju o televiziji srpskih radnika i našeg naroda koji živi u Bavarskoj, ovaj agilni biznismen je dobio kada je pre par godina shvatio da se nove generacije Srba u Nemačkoj gube u opštoj globalizaciji Evrope i sveta.

“Otvaram srpsku televiziju do kraja godine jer želim da mladim Srbima, potomcima gastarbajtera u Nemačkoj, ali i samim Nemcima, ponudim istinu o srpskom narodu, o srpskom raju u našoj dedovini. Cilj mi je da potomke naših vrednih radnika u čitavoj dijaspori vratim srpskim korenima, da ih informišem o tome koliko je naša otadžbina lepa, bogata, duševna. Da shvate kakva je prava iskonska Srbija i kako je srpstvo napadnuto sa svih strana, pa treba zajedno da ga branimo”, otkrio nam je osnivač televizije Dalibor Hadži Višić suštinu postojanja ovog srpskog medija u Minhenu.

Sam Višić je dete gastarbajtera i na svojoj koži osetio kako se, kako nam je rekao, srpstvo urušava i iznutra i spolja. Rođen je 1974. godine u selu Piskavica pored Banja Luke, gde je išao u školu i odrastao. Osećajući opasnost od rata njegovi roditelji su ga 1989. preselili u Nemačku, na koju se nikada nije privikao.

“U Minehnu ima 30.000 Srba, a ja u ovoj gradu živim kao na čardaku ni na nebu, ni na zemlji. Pola svog života u Nemačkoj provodim ovde, a pola u Republici Srpskoj. Nisam se navikao na tuđinu, jer u meni bukti žeđ za otadžbinom, zavičajem i iskonskim srpstvom”, opisuje svoj život Dalibor Višić.

Punih trinaest godina je radio u kompaniji BMV. Bio je jedno vreme probni vozač automobila, što je dobro plaćen, ali jako rizičan posao. Kada je napustio BMV pre šest godine, dobio je visoku otpremninu, koju je sada uložio u realizaciju svoje ideje o srpskoj televiziji u Minhenu.

“Srpstvo danas je etnos koji je napadnut sa svih strana. To je kao drvo koje rađa voćke, koje ide svuda po svetu, ali koje bi neke sile da ga osuše da više ne rađa, da mu zemlju truju da nestane, a da na njegovo mesto posade svoju hibridnu voćku”, objašnjava nam Višić kako doživaljava odnos zapadnog sveta prema srpskom narodu.

Priča da je očividac kako Zapad uništava autothone nacije i njihovu kulturu, da bi širio svoje uticaje, svoja tržišta i svoje robe.

“Bio sam dete kada se dogodio poslednji rat u srpskim zemljama, ali sam shvatio da su Srbi bombardovani, da ne bi bili konkurencija Amerikancima u proizvodnji automobila, tenkova, aviona, kukurza, pa i vode. Sada sve to kupujemo od Zapada. Ja ne mogu svet da promenim, ali mogu da se na svoj način borim za iskonsko srpstvo. To se odmah vidi kada se uđe u redakciju Televizije srpske dijaspore u Minhenu, u kojoj stoje srpska zastava i grb, znamenja srpskih dinastija Obrenovića i Karađorđevića, klavir Knjaza Mihaila i ordneje kralja Aleksandra, gramate Srpske pravoslavne crkve i mnoga dokumenta iz Srbije i Republike Srpske.

“Televizija srpske dijaspore počeće sa radom do kraja2019. godine, prvo na internetu, a potom na kablovskom sistemu. U prvu fazu izgradnje televizije troškovi će da narastu do pola miliona evra. Televiziju će sada da vodi tim od najmanje dvadeset stručnih ljudi. Glavni urednik će biti iz Banja Luke, a direktor iz Beograda”, objašnjava Višić, koji kaže da se on neće mešati u program preofesionalaca koje će zaposliti.

Za sada tim koji se stvara ima urednike, novinare, voditelje, snimatelje, tehničko osoblje, prevodioce, jer će program da se emituje na srpskom i nemačkom jeziku. Oni će da proizvode informativni program sa vestima i reportažama iz svih srpskih zemalja i rasejanja, kulturni program o jeziku, književnosti i umetnosti, poseban program o srpskim organizacijama i ljudima u Nemačkoj, zatim program o srpskoj istoriji i naravno o srpskim sportistima.

“Internet i kablovska televizija će nam omogućiti da se program Televizije srpske dijaspore iz Minhena vidi na svim meridijanima sveta gde sve žive Srbi. To traži da za dve godine otvorimo svoje redakcije u Velikoj Britaniji, SAD i Australiji. Naš cilj je da ujedinimo sve Srbe sveta, da zajedno izgrađujemo naše jedinstvo i slogu”, kaže Dalibor Hadži Višić.

Zamera svom narodu što ponekad nema veru u sebe, u sprstvo i pravoslavlje, što je podložan stranim uticajima i što više teži materijalnom, a ne duhovnom svetu. Da bi sam ojačao u veri išao je 2015. godine na hadžiluk u Svetu zemlju i od jerusalimskog patrijarha dobio titulu Hadži. Da bi ojačao srpski narod, Višić kao poslovni čovek, koji se bavi poslovima obezbeđivanja državnih i privatnih zdanja u Bavarskoj, sa svojom porodicom darivao je humanitarnu pomoć ljudima u nevolji iz svog zavičaja vrednu 700.000 evra.

“Srbi kao narod su poslednjih decenija manipulisani od strane velikih zapadnih država. Za nas na Zapadu tvrde da smo zločinci. Ispisuje se lažna istorija da nismo veliki i pošten narod. Moramo da budemo jaki i složni da bismo se istinom borili kako bi celom svetu pokazali da smo pravi, iskonski i veliki narod”, poručuje Dalibor Hadži Višić.

ČUVAR BAVARSKE
Dalibor Višić sa sinom vodi kompaniju VDH koja se bavi poslovima bezbednosti i obezbeđivanja širom Nemačke. Višići su čuvari i zaštitari institucija Vlade Bavarske, mnogih banaka i muzeja, posebno izbegličkih kampova i stambenih zgrada, u kojima imaju svoje domare.

PRVI BIZNISMEN
Kao predsednik Udruženja srpsko-bavarskih privrednika Višić okuplja naše i nemačke biznismene da rade poslove u otadžbini. Sam Višić je u Banja Luci otvorio Pilotsku helikoptersku školu i prvi helikopterski taksi Republike Srpske.

Izvor Marko Lopušina
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More