Armen Sarkisijan u poseti Beogradu: Srbi i Jermeni imaju slične nacionalne sudbine, naše dijaspore treba više da sarađuju

Foto/Tanjug/Rade Prelić
119

Jermenski predsednik Armen Sarkisijan je tokom dvodnevne posete Beogradu, dao intervju za „Politiku”, koji je započeo sećanjem na razarajući zemljotres 1988. u Jermeniji, u kojem je poginulo 25.000 ljudi, i koji je ponovo poslednjih decenija povezao srpski i jermenski narod. Svakog decembra Jermenija obeležava sećanje na smrt sedam članova srpske vojne posade koji su poginuli u padu aviona koji je nosio humanitarnu pomoć. Na pitanje koliko Jermeni uopšte znaju o Srbiji i šta je njegova prva misao o Srbiji, predsednik Jermenije Armen Sarkisijan podseća da sudbine srpskog i jermenskog naroda imaju mnogo sličnosti.

„Kroz istoriju smo se često borili rame uz rame protiv istog osvajača: krajem 19. i početkom 20. veka naši nacionalni oslobodilački pokreti i hajdučke čete blisko su sarađivali. Mislim da danas imamo zajedničku dramatičnu percepciju istorije koja se objašnjava ogromnim gubicima naša dva naroda i sličnostima naših nacionalnih sudbina”, kaže Sarkisijan za “Politiku”.

Naučnik i informatičar, sa akademskom karijerom na univerzitetu u Jerevanu i u Kembridžu, ima višedecenijski staž u politici. Nepunu godinu dana bio je premijer Jermenije (od novembra 1996. do marta 1997). Pre toga, 1991. je osnovao ambasadu Jermenije u Londonu, bio ambasador u EU, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Vatikanu. Posle premijerskog mandata je bio savetnik, a potom i guverner Evropske banke za obnovu i razvoj. Na mesto predsednika u aprilu prošle godine imenovan je glasovima velike većine poslanika, i to sa dužnosti ambasadora u Londonu, koju je obavljao deset godina.

Sarkisijan podseća na izreku da tragedija zbližava ljude i da se seća kako je tragična smrt srpskih pilota koji su pomagali posle zemljotresa u Spitaku duboko pogodila već ranjena jermenska srca. „Spomenik podignut u znak sećanja na njih uvek nas podseća na Srbiju koja je u sovjetskim vremenima bila simbol pobune i dostojanstva u našim očima”, kaže predsednik Jermenije, dodajući da su u poslednje tri decenije naše dve zemlje bile suočene sa istim izazovima u pogledu bezbednosti i razvoja, piše “Politika”.

Jermenski pesnik, publicista i prevodilac Babken Simonjan Srbe i Jermene je nazvao braćom po patnji. Govoreći o pogromima Srba u Hrvatskoj, Njegova svetost patrijarh srpski Irinej je rekao da su ovu vrstu progona doživeli samo Jermeni, Jevreji i mi, Srbi. Kako danas žive Jermeni koji sve to imaju u istorijskom pamćenju?

-Iako je Prvi svetski rat za Evropu zatvorena priča, on ostaje otvorena rana za Jermene. Naš gubitak je bio ogroman: svaka deseta žrtva tog rata bila je jermenska. Međutim, daleko iznad gubitka ljudskih života je gubitak istorijske domovine. Jermeni su gotovo u potpunosti bili proterani sa teritorija na kojima su živeli milenijumima i stvorili jedinstvenu civilizaciju. Bez prava na povratak oduzeti su nam domovi, imanja, crkve, škole, sav naš imetak. Tokom narednih decenija tragovi jermenske civilizacije neprestano su uništavani u našoj domovini, a danas je ostalo samo nekoliko ruševina. Za Jermene koji žive u dijaspori, čiji su veći deo potomci onih koji su preživeli genocid iz 1915. godine, kao i za one koji žive u Jermeniji, to je duboka i nezalečiva trauma i tako će i ostati, jer ovaj zločin protiv čovečnosti ostaje nekažnjen. Ali mi smo kao feniks koji se diže iz pepela, zato postojimo od davnina do danas. O tome svedoči naša istorija, naša odlučnost da krenemo napred, da se razvijamo i ostanemo verni svom identitetu, gde god da se nalazimo, u Jermeniji ili u inostranstvu. Isto važi i za vas: volja i duh srpskog naroda bili su i ostaju garancija vaše budućnosti.

Trendovi su takvi da se i iz Srbije iseljava sve više mladih ljudi i dijaspora postaje sve veća. Jermenski narod je poznat po svojoj velikoj i uticajnoj dijaspori i uglednim pripadnicima u svetu. Kako izgleda odnos između matice i dijaspore i kakve bi lekcije mogli da nauče Srbi iz vašeg iskustva?

-Jermeni imaju staru i višeslojnu dijasporu, rasprostranjenu u našim susednim zemljama i skoro celom svetu. Kako je vreme odmicalo, ranije zajednice formirale su svoje duhovno-kulturne centre, zanatske i trgovačke mreže u zemljama prebivališta i često osnivali gradove i sela, kao što su, na primer, bila područja od severnih obala Crnog mora do Karpata i Transilvanije, gde jermenska naselja postoje i danas. Na nekim mestima Jermeni su imali lokalnu upravu sa svojim zakonima i kodeksima, na primer u Poljskoj i jermenskim gradovima Transilvanije. U drugim su imali snažne duhovne i obrazovne centre: Jermenska zajednica Svetog Jakova u Jerusalimu jedan je od čuvara svetih mesta, zajedno sa Latinima i Grcima do danas, takođe i Mehitaristička zajednica u Veneciji i u Beču, koja je širila svoju obrazovnu mrežu širom sveta, i Lazareva bogoslovija u Moskvi, koja je kasnije prerasla u Lazarev institut orijentalnih jezika, školu za obuku diplomata i prevodilaca.

Preduzimljivi Jermeni, vešti u trgovini i zanatima, dobili su trgovačke povlastice od afričkih i evropskih obala Sredozemlja do Persije, Rusije, Indije i Singapura. U jednom trenutku Jermeni su postali nezaobilazan faktor u trgovini između Istoka i Zapada, između moćnih država i pomorskih puteva. Tako se život Jermena razvijao paralelno, kako u Jermeniji, tako i van nje. Od 1918. godine odnosi između dijaspore i domovine intenzivirali su se nakon obnove jermenske državnosti: stotine hiljada Jermena počele su da se vraćaju dvadesetih godina prošlog veka, a posebno na kraju Drugog svetskog rata, kako bi obnovili ono što je ostalo od „Velike domovine” posle Prvog svetskog rata. Relativno brz razvoj sovjetske Jermenije bio je donekle uslovljen visokim profesionalnim kapacitetima Jermena iz inostranstva. Danas su odnosi sa glavnim jermenskim zajednicama u Americi, Rusiji, Francuskoj i drugim zemljama sveta postali raznolikiji i praktičniji. S jedne strane, usmereni su na razvoj Jermenije, a s druge – na zadovoljavanje potreba dijaspore, posebno u očuvanju njenog identiteta.

Znam da je i vaša dijaspora patriotska i povezana sa Srbijom. Uzgred, u mnogim zemljama srpska dijaspora podržava jermensku dijasporu, posebno na Dan sećanja na genocid nad Jermenima, na čemu smo zahvalni. Oba naroda će imati koristi ako jermenska i srpska dijaspora pronađu načine za saradnju i u određenim oblastima se koordiniraju. I Jermenija i Srbija u svojim diplomatskim predstavništvima održavaju takav duh, razmenjuju iskustva i saradnja bi bila korisna- kaže za “Politiku” Sarkisijan.

Jermenski majstori su zidali srpske manastire

Kada je prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava posetio Jermeniju 1218. godine, bio je impresioniran jermenskim crkvama i manastirima i pozvao je jermenske graditelje u Srbiju da učestvuju u izgradnji srpskih manastira i crkava. Srpski i jermenski natpisi u kamenu na manastirima svedoče da Srbi i Jermeni neguju međusobne odnose još od 13. veka. Budući da mnogi Srbi Jermene gledaju sa blagonaklonošću, možete li našim čitaocima da predočite percepciju jermenskog naroda o njima dalekom srpskom narodu?

-Duhovna veza je jača od teritorijalne. Uprkos usponima i padovima kroz istoriju, naše duhovno bratstvo je vekovima ostalo povezano sa Grcima, Rusima, Gruzinima, Persijancima i drugim narodima iste ili drugih religija. U slučaju Jermena i Srba, ti koreni su prilično stari i duboki. U Beogradu i drugim mestima u Srbiji postojale su jermenske crkve, koje su kasnije, u 18. veku, Turci uništili. Te crkve su bile i mesta na kojima su nastajali jermenski rukopisi. „Taharan” (Knjiga pesama), napisana u Beogradu 1688. godine, danas je u Narodnoj biblioteci u Nirnbergu.

Mnogi srpski pisci i naučnici, posebno Vuk Karadžić, osnivač novog srpskog književnog jezika, objavili su svoje knjige u jermenskoj Mehitarističkoj zajednici u Beču i uspostavili bliske veze sa njima. Čuveni srpski rečnik Vuka Karadžića prvi put je objavljen u ovoj štampariji (1818). Te veze ostavile su dubok trag u sećanju naša dva naroda. Danas mi Srbe zaista doživljavamo kao braću, ne samo u veri, već i u sudbini. Održavanje duhovnih i istorijskih odnosa zahteva stalnu pažnju, inače postaju samo sećanja. Danas se moramo bolje upoznati. Najkraći put do toga je kulturna i naučno-obrazovna nacionalna razmena i razvoj turizma, o čemu ću razgovarati tokom ovih sastanaka, piše “Politika”

Ceo intervju pročitajte OVDE

Izvor Politika.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More