Država broji dijasporu koja neće da se vraća u otadžbinu, ali ima i dobrih vesti

Foto: pixabay
26

BEOGRAD – Popis stanovništva koji će biti spoveden 2021. godine daće preciznije podatke o odlivu mozgova, ali ne mislim da će oni biti bolji od onih od pre osam godina, izjavila je danas ministarka zadužena za demografiju i poplulacionu politiku Slavica Ðukić Dejanović.

Na panelu posvećenom sprečavanju odliva mozgova u okviru 19. Ekonomskog samita, Slavica Ðukić Dejanović je rekla da je prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u periodu od 2002. do 2011. u inostranstvo otišlo registrovanih 150.000 građana Srbije.

Iako je, kaže, istraživanje koje je sproveo njen kabinet pokazalo da tri četvrtine anketiranih visoko obrazovanih u dijaspori koji za sada ne planiraju da se vrate u Srbiju, ohrabruje podatak da je više od polovine anketiranih (57 odsto) spremno da ulaže stečene resurse u Srbiju.

“Ova informacija nam je bitna, jer ukazuje na neophodnost daljeg povezivanja, aktiviranja i korišćenja svih raspoloživih potencijala naših ljudi u inostranstvu i njihovog povezivanja sa nama ovde kroz najrazličitije vrste projekata”, rekla je Ðukić Dejanović.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, procešna starost 150.000 naših građana koji su od 2002. do 2011. otišli u inostranstvo je 28,7 godina, a svaki peti među njima imao je diplomu visoke škole ili fakulteta.

Ðukić Dejanović kaže da su migracije fenomen koji je najteže predvideti i teško menjati, te da je potrebno da svi u društvu rade na stvaranju ambijenta koji će podsticati mlade da ostanu u Srbiji ili da dođu u našu zemlju kako bi ostvarili lične i profesionalne snove i ciljeve.

“Istovremeno, trebalo bi razmišljati o onim mladim ljudima koji ne planiraju da se vrate u Srbiju, a čija znanja, veštine, iskustvo, poslovni kontakti i finansijska sredstva mogu biti i razvojni potencijal Srbije, o čemu do sada nismo mnogo vodili računa”, rekla je ministarka.

Kaže da su ispitanici iz dijaspore takođe naveli i nekoliko prioritetnih oblasti za koje smatraju da bi država trebalo da se pobrine u narednom period, a to su povećanje životnog standard, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv korupcije i unapređenje zdravstvene zaštite.

Navela je da su to i prioriteti Vlade Srbije za koju kaže da prepoznaje svu ozbiljnost migracionog fenomena i njegovih posledica.

Pored istraživanja u kojem je učestvovala dijaspora, ministarka je rekla da je sprovedeno i istraživanje koje je obuhvatilo više od 11.000 studenata koje je pokazalo da 3.990 njih želi da napusti Srbiju, da 90 odsto njih u tome podržavaju roditelji, a da 70 odsto među njima već ima bliske srodnike ili nekog ko će ih tamo prihvatiti.

Istakla je da zato treba povećati motivaciju mladih da ostanu u Srbiji šsto se, navodi, može postići stvaranjem povoljnog ambinenta za život u kojem mladi koriste stečana znanja u svojoj profesiji, ostvaruju uspešne profesionalne karijere, imaju adekvatne uslove za naučnoistraživački rad, a pre svega mogu da žive od svog rada i da planiraju porodični i lični život.

Kako je rekla, uspešno upravljanje migracijama iziskuje napore čitavog duštva, od države do svake porodice i pojednica u transformaciji odliva mozgova u kapital.

“Sada postavljamo kamen temeljac društva budućnosti u kojem će buduće generacije živeti u svetu manjih razlika i većih mogućnosti za sve i u kome će mladi ne samo odlaziti, već i dolaziti u Srbiju”, zaljučila je ministarka.

Frensis Pikap iz UNDP rekla je da će migracije biti povećane kada Srbija postane deo EU i da je sada pravi momenat da se ljudima pruže razlozi da ostanu u Srbiji.

“U Srbiji postoje mnoge stvari koje se mogu nadograditi”, rekla je Pikap i navela da je jedna od tih oblasti i digitalizacija, oblast u kojoj Srbija beleži najveći ekonomski rast.

(Kraj) lil/bt

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More