Porazna statistika…Iz Srbije se dnevno iseli čak 139 ljudi, svaki sedmi Srbin napustio zemlju

Godišnji broj iseljenika dostiže 51.000

36

Svaki sedmi Srbin (14 odsto) napustio je svoju matičnu zemlju i otišao da živi u inostranstvo, dok se susedna Hrvatska nalazi na drugom mestu po visini stope emigracije u Evropskoj uniji, sa 21,9 odsto stanovništva koje je napustilo svoju zemlju.

To pokazuje najnoviji izveštaj Svetske banke “Migracije i odliv mozgova u Evropi i centralnoj Aziji”, koji analizira najnovije migracijske trendove i zemljama nudi preporuke kako da se s njima nose.

Iz Srbije se svakog meseca u proseku iseli 4.250 ljudi ili 139 osoba dnevno. Godišnji broj iseljenika dostiže 51.000. Podaci Evropskog statističkog zavoda, koji je analizirao migracije u 2018, pokazuju da je prošle godine 228.000 radnika sa Zapadnog Balkana promenilo mesto boravka.

I Međunarodni monetarni fond je krajem avgusta ukazao da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju. Kako je ova finansijska institucija upozorila u svom najnovijem izveštaju, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio “odliv mozgova”, odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika.

“Značajan odliv radnika, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, smanjuje radnu snagu i produktivnost u Srbiji, što negativno utiče na rast. Takođe, znatno je usporen i rast zaposlenosti žena u poređenju sa zaposlenošću muškaraca tokom poslednje dve godine, a rodni jaz u učešću radne snage i dalje je na oko 11 procenata i sličan je drugim zemljama regiona”, navodi se u izveštaju MMF.

Evropa je danas odredište svakog trećeg imigranta u svetu. Ekonomske migracije, stoji u izveštaju Svetske banke, pomogle su imigrantskim zemljama da reše problem nedostatka radne snage, ali i poboljšaju životni standard migranata. Međutim, to istovremeno otvara veliki problem zemljama iz kojih ljudi odlaze, posebno kada je u pitanju “odliv mozgova”. Podaci pokazuju da visokoobrazovane osobe čine čak 55 odsto ukupnog broja emigranata iz BiH, više od 40 emigranata iz Latvije, oko 40 odsto iz Albanije, Makedonije, Rumunije… Premda je odliv mozgova iz Hrvatske nešto manji, oko 27 odsto, on je i dalje veliki, pogotovo u poređenju s drugim zemljama. U Mađarskoj i Češkoj visokoobrazovani čine manje od 20 odsto emigrantske populacije.

Naročito veliki podsticaj za iseljavanje stanovništva predstavlja nedostatak zdravstvenog osoblja u mnogim evropskim zemljama. Do 2030. godine, stoji u istraživanju, samo će Nemačkoj trebati oko 500.000 dodatnih medicinskih sestara, dok će u Velikoj Britaniji potražnja za njima rasti dva puta brže od populacije. Kao razlog tome Svetska banka prepoznaje nedovoljan broj osoba koje se obrazuje u području zdravstva i demografske promene.

Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 odsto kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca, pokazuju podaci evropske statističke agencije Eurostat. U sličnim brigama su i bugarski poslodavci, gde su za godinu dana plate porasle oko 13 odsto, a treća po rastu plata je Slovačka (oko 9 odsto). Odmah iza nje su Slovenija, baltičke zemlje i Češka, gde su za godinu dana plate porasle oko 8 procenata.

U mnogim se zemljama visoko obrazovanje finansira javnim novcem. Stoga odlazak visokoobrazovanog stanovništva predstavlja značajan fiskalni teret. Kako bi rešile taj problem, politička opcija koja se vladama nameće je da se od emigranata traže povrat novca za njihovo finansiranje. Argument je da bi takva politika povećala jednakost onih koji odlaze i onih koji ostaju.

Međutim, Svetska banka navodi da je prisilu teško provesti, posebno nakon što emigranti napuste zemlju. Štaviše, ako se nametnu snažna prisila i legalne mere, to može voditi prekidu odnosa emigranta sa zemljom i dovesti u pitanje koristi koje od njih svi imaju. Jer, istraživanja pokazuju da visokoobrazovani ljudi nisu nužno produktivni u siromašnijim zemljama, za njihovu produktivnost važno je radno okruženje i najviše od sebe mogu dati ako rade u konkurentnim uslovima.

Ono što se smatra preporučljivim i što bi smanjilo podsticaje za odlazak jeste unapređenje sopstvenog obrazovnog sistema i dugoročno planiranje potreba tržišta rada.

Izvor Bliconline
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More