Turistička atrakcija i građevinski biser: Jedno selo u Srbiji zaštićeno je kao kulturno dobro zbog autentične arhitehture! (FOTO+VIDEO)

Vekovima ostalo nepromenjeno

Foto:Youtube/Printscreen
35

Gostuša kod Pirota, sa kućama natkrivenim kamenim pločama i zidovima građenim blatnim malterom, jedno je od retkih sela sa autentičnom tradicionalnom arhitekturom, zbog čega je zaštićeno kao nepokretno kulturno dobro.

View this post on Instagram

Gostuša je selo na Staroj Planini, tridesetak kilometara udaljeno od Pirota. Nalazi se na obalama Zavojskog jezera, na nekadašnjem rimskom putu. Odlikuje ga arhaična arhitektura  zbog koje ga zovu i „Kameno selo“, kao i očuvanost starih običaja i kulture. Do izgradnje Belskog mosta, kojim je premošćeno jezero, ovaj kraj je bio teško dostupan. O Gostuši, kao autentičnom selu koje najvernije oslikava život staroplaniskog stanovništva u prošlom veku, snimljeni su mnogobrojni filmovi i napisani tekstovi koji su ušli u anale etnografije. ———————————————————————– Da pogledate ostale slike iz ove kategorije dodirnite (For more pictures) ➡#sela_u_srbiji ====================================== ….#srpskasela….#lepotesela….#selasrbije…. ….#serbianvillage….#serbianvillages….#selo… …#serbian_village…#villageinserbia…#gostuša… ….#selasrbije….#sela…..#village….#villages….. ….#srbija…#serbia…#србија…#pirot…#gostusa… …#selogostuša….#selogostusa…#kamenoselo…. ======================================

A post shared by country_srb (@country_srb) on

U volonterskom konzervatorskom kampu, organizovanom kroz projekat “Oživljavanje kamenog sela”, boravi Milica Radović koja je nedavno završila studije arhitekture.

“Bavimo se oživljavanjem Kamenog sela i trudimo se da sačuvamo tradicionalni način gradnje. Karakteristično za selo je to što je većina kamenih zidova građena bez maltera. Krovovi su napravljeni od kamenih ploča koje su izuzetno teške za obradu i postavljanje. Zidovi su obloženi blatnim malterom kako bi sprećili prodiranje insekata i glodara u kuće”, objašnjava Milica.

Primećuje da je selo na krajnjem jugoistoku Srbije, sa svega pedesetak stanovnika, sve praznije.

“Selo polako odumire, mi se trudimo da damo najbolje od sebe da to sprečimo. Većina meštana je u Pirotu i dolaze samo tokom proleća i leta, u jesen već odlaze nazad. Baš je pusto i većinom godine prazno. Par kuća se bavi seoskim turizmom”, kaže Milica.

Sličan problem primećuje i meštanka Milena Panić.

“Nemamo prodavnicu. Nismo do sad imali televiziju, sad ima, i telefon ima, ali je to sve kasno što su popravili. Ali neće u naše selo da poprave ni put, ni ništa da urade, da otvore prodavnicu, nema čovek šta da kupi. Nas vadi što je lepa voda, što imamo ovo drveće, kamen, vazduh… A onako, nema si narod, nema. Leti pa nešto ima, a zimi slabo”, kaže Milena.

Ona smatra da se mlađe generacije ne bi iseljavale da postoji put do sela, a arhitekte objašnjavaju da je upravo ta njegova fizička izolovanost onemogućila dopremanje materijala za osavremenjavanje kuća i da je zato selo vekovima ostalo nepromenjeno.

Arhitekta konzervator Elena Vasić kaže da se u Gostuši jasno vidi kako su ljudi nekada živeli sa prirodom i za prirodu.

“Primenili su materijale koji se bukvalno nalaze u okruženju da bi gradili svoje objekte. Tada su svi seljaci znali da se bavi graditeljskim tehnikama i da upotrebljavaju stare materijale”, kaže Elena.

Učesnici kampa su doživeli tradicionalni način gradnje na raznovrsnim radionicama.

“Radili smo različite vrste krečnih maltera, različite vrste blatnih maltera, radili smo na drvetu, na nameštaju u okviru crkve, na kamenim podovima, stepeništu, dotakli smo se i konzervacije kamena. Uspeli smo da na apsidi crkve rekonstruišemo krov od kamenih ploča sa volonterima i uz naše poznavanje te građevinske tehnike, zahvaljujući istraživanjima koja smo ovde radili”, priča Elena.

Očuvanje kamenih krovova smatra ključnim ciljem projekta, s obzirom na to da neki meštani sve češće rešavaju da “modernizuju” svoje kuće.

“Puno smo razgovarali sa meštanima, oni su uveliko krenuli da kamene krovove menjaju i da stavljaju crep kao pokrivač. Naša glavna ideja je da oni shvate da jeste moguće da se kameni krovovi očuvaju i da oni u svima nama imaju apsolutnu pomoć kada im je to potrebno”, ističe Elena.

Pre dve godine, crep je postavljen na krovu kuće porodice Marić. Domaćica Vera kaže da za njenog supruga i nju drugog izlaza nije bilo. Kamene ploče ih ne bi koštale ništa jer ih u okolini ima u izobilju, ali se sa njima teško radi i majstora više nema. Crep su mogli da postave i sami.

“Pokrili smo, sve je teklo, sve je padalo. Morali smo da je pokrijemo sa crep jer nema ko sad da radi s ploče. A ploče su sve okolo. Sin je rek’o da će, ako treba, crep da skloni, ako ima majstora, neka pokriju”, priča Vera čije troje dece već odavno živi u tridesetak kilometara udaljenom Pirotu.

Nadu da će selo zaživeti daju oni koji reše da se vrate.

“Moj otac je kuću ’64. godine prodao. Do 2009. godine je bila kod drugih vlasnika, pa ih je nasledila bratanica i htela da je proda. Čuo sam, odmah došao i kupio je. Vratio sam se na svoje ognjište”, srećan je penzioner Milan Živić koji sada sa suprugom živi u Gostuši.

Izvor N1
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More