“Srbija kao da je moja zemlja”, Sonja i Morsal tri godine žive sa Srbima a ovo su njihovi utisci

Foto: Ilustracija
23

Izjava mađarskog premijera Viktora Orbana da će primeniti silu na jugu svoje zemlje prema Srbiji ukoliko Turska pusti stotine hiljada migranata prema Evropskoj uniji unela je nemir među izbeglice, naročito one koji su tik pred vratima Evrope.

Blic je posetio porodice u Prihvatilištu za migrante u Subotici. Dok čekaju red da legalno pređu granicu, migranti komentarišu da im nije svejedno kada čuju da bi mogli da budu uzrok sukoba, ali se nadaju da do takvih situacija ipak neće doći. Nemaju više ni volje da pričaju o svojim nedaćama, samo im je na umu njihov krajnji cilj – nov život i nov dom.

Nailazimo ipak na dve devojčice, Sonju Habibi (12) i Morsal Raufi (13), raspoložene za priču. Obe su iz Avganistana, čak su živele u istom gradu, ali su se upoznale tek na svom putu i to u Grčkoj. Obe pričaju tečno srpski jezik koji su naučile tokom tri godine provedenih u Srbiji.

Sonjina porodica je izbegla na tri dana u Iran pre četiri godine. U Turskoj su bili kratko, a u Grčkoj oko osam meseci. Iz Srbije su otišli u Bosnu, a onda su se opet vratili u Srbiji.

“Bili smo šest meseci u Bosilgradu. Dva meseca sam već u Subotici. Jako je sve teško. Ovde je lepo, ali put i sve što smo prošli nije nimalo lako”, kaže Sonja.

Porodica male Morsal je iz Avganistana krenula 2015. godine.

“U Iranu smo bili šest meseci, u Turskoj pet dana, a zatim smo otišli u Grčku i tamo sam upoznala Sonju. Provele smo osam meseci u grčkom centru. Ovo je treća godina da smo u Srbiji, prvo u Sjenici, zatim u Beogradu i odnedavno u Subotici. Idemo u Mađarsku, u zatvoreni kamp, a posle u otvoreni. Za dalje ne znam”, priča Morsal.

Devojčice su pohađale školu u Beogradu i Sjenici.

“Srbija je lepa. Kao da je moja zemlja posle tri godine. Kada smo krenuli na daleki put, bila sam srećna. Kada sam stigla u Srbiju shvatila sam koliko je to sve teško. Zato hoću mojim drugarima da poručim da nikada ne idu iz svoje zemlje. Koliko god da je teško, domovinu ne treba napuštati”,  poručila je Morsal zemljacima.

Prema rečima upravnika Siniše Markovića, trenutno u ovom centru boravi 59 izbeglica od kojih je polovina dečjeg uzrasta.

“To su porodice koje pristižu iz drugih centara po redosledu kada se približi vreme za njihov prelazak granice. Kod nas provedu još dve nedelje ili mesec dana, to je već relativna stvar. Poznato je da Horgoš prelaze ljudi iz Avganistana i Irana, a Kelebiju Arapi i Kurdi”, kaže Siniša Marković.

U Centru kažu da su migranti o svemu dobro informisani jer oni koji pređu granicu šalju poruke o situaciji u EU onima koji čekaju svoj red u Srbiji. Centar u Subotici je otvorenog tipa i izbeglicama je dzvoljeno da izlaze kada god požele ili prošetaju do grada.

“Naše je da brinemo o prihvatu i zbrinjavanju, ali u praksi je to mnogo više. Ovde imaju sve, grejanje, tri obroka, medicinsku negu, razne radionice za decu i odrasle. Kapacitet je do 70 lica, centar je tranzitnog karaktera, ali u vreme migrantske krize bilo je 500, 600 ljudi. I tada je sve funkcionisalo”, kaže upravnik.

Dešava se da migranti i sami zakucaju na vrata Prihvatilišta. Nekada su to izbeglice vraćene iz Mađarske, a iz centra kažu da su tu uvek da pomognu.

“U zavisnosti od procene i situacije, ili ih prihvatamo ili ih upućujemo u Beograd da se registruju. Takvih je malo, ali uvek ćemo pomoći”, kaže upravnik.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More