Novi detalji raspodele imovine bivše SFRJ, evo šta su sve dobile ex-yu članice

Foto: PrintScreen/YouTube
30

Od ratifikacije Sporazuma o pitanjima sukcesije do danas, od 123 nepokretnosti, nominalne vrednosti 265,9 miliona dolara, raspodeljeno je 85. Srbiji je do sada pripalo 36 objekata, a ostalim državama sukcesorima 49.

Praktično, našoj zemlji, posmatrajući vrednost svih nekretnina, pripada 39,5 odsto. Bosni i Hercegovini pripada 15 odsto, Republici Hrvatskoj 23,5, Severnoj Makedoniji 8, a Republici Sloveniji 14 odsto.

Nakon poslednjeg sastanka Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, održanog u julu u Beogradu, Srbiji su pripale nepokretnosti bivše Jugoslavije u Ženevi (misija), Frankfurtu (generalni konzulat), rezidencija u Braziliji, ambasada i kuća u Harareu i rezidencija u Konakriju.

Iz Ministarstva spoljnih poslova za “Blic Biznis” kažu da je u toku i proces zajedničke prodaje objekata bivše SFRJ u Njujorku (2), Tokiju, Bonu i Bernu.

“Do sada je realizovana prodaja tri objekta – rezidencijalnog stana u Njujorku (ukupna kupoprodajna cena bila je 12,1 milion dolara), ambasade/rezidencije u Tokiju (1,85 milijardi japanskih jena – oko 15,3 miliona evra) i ambasade u Bonu (3,72 miliona evra). U procesu oglašavanja su i Stalna misija u Njujorku (na Petoj aveniji) i ambasada/rezidencija u Bernu, pri čemu je vrlo nezahvalno prognozirati u kom roku bi ovaj proces mogao da bude okončan”, kažu u Ministarstvu, uz napomenu da to, u prvom redu, zavisi od lokalnog tržišta nekretnina i adekvatnosti ponuda od strane potencijalnih kupaca.

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović rekao je medijima nakon 19. sastanka Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, koji je održan početkom jula u Beogradu, da su stan na Petoj aveniji u Njujorku i objekat u Bernu dva najteža pitanja.

“Ova dva objekta imaju veliku vrednost, 40 miliona za Njujork i desetak miliona za Bern. To je za nas veliki teret jer držimo komplekse u kojima imamo po 2.500 kvadrata, a imamo malo ljudi, dok s druge strane ne možemo da investiramo jer nisu naši”, naglasio je tada Odalović.

Dodeljene nekretnine posle 7 godina

Iz Ministarstva spoljnih poslova navode da je poslednji sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ bio veoma uspešan i da odluka o raspodeli, odnosno dodeli jednog broja nepokretnosti, predstavlja prvu odluku Mešovitog komiteta takve vrste nakon više od 7 godina.

“To predstavlja dobru ilustraciju kompleksnosti donošenja ovakvih odluka”, ističu iz Ministarstva.

Aneks B Sporazuma o sukcesiji odnosi se na diplomatsku i konzularnu imovinu bivše SFRJ, a nominalna vrednost 123 objekta (prema Dodatku Aneksa B) od 265,9 miliona američkih dolara, prema navodima Ministarstva spoljnih poslova ne odgovara aktuelnim tržišnim vrednostima.

Otpisano pet objekata

Iz Ministarstva spoljnih poslova dodaju da posebno značajnu odluku sa 19. sastanka Mešovitog komiteta predstavlja odluka o “brisanju”, odnosno otpisivanju pet nepokretnosti iz Dodatka Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije za koje je nesporno utvrđeno da nikada nisu bile ili više nisu u vlasništvu bivše SFRJ.

“Reč je o zemljištu u Kanberi, rezidenciji u Velingtonu, ambasadi i rezidenciji u Varšavi i rezidenciji u Tunisu. Ova odluka predstavlja prvu odluku ovakve vrste od strane Mešovitog komiteta i dobar primer rešavanja spornih imovinsko-pravnih pitanja u nastavku procesa”, kažu u ministarstvu.

Kako je tekla raspodela

U dosadašnjoj raspodeli diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, Srbija je dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u Kanberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuća u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu. U martu 2012. Srbiji su pripali i objekti u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji.

Hrvatska je dobila ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu, rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu i dva stana u Trstu.

Bosni i Hercegovini sukcesijom su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, kuća u Vašingtonu i stan u Milanu. BiH je preuzela i ambasade u Velikoj Britaniji, Keniji i Alžiru, koju deli sa Hrvatskom, a pripalo joj je i obeštećenje za objekat u Egiptu.

Sloveniji sada pripadaju rezidencija u Rimu i zgrade generalnih konzulata u Celovcu i Milanu, a Severnoj Makedoniji ambasada u Kanberi (Australija), deo diplomatsko-konzularnog predstavništva u Atini (konzularno odeljenje), generalni konzulat u Cirihu i stan u Rimu.

Sledeći sastanak početkom 2020.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije navode da je preostalo da se raspodeli još 28 objekata iz Dodatka Aneksa B, uključujući i jedan broj objekata koji će verovatno biti otpisan – imajući u vidu njihov sporan imovinsko-pravni status. Nakon rešavanja podele takozvanog velikog diplomatskog kompleksa u Braziliji, otvorena su i pitanja podele velikih diplomatskih kompleksa u Moskvi i Nju Delhiju.

Naredni sastanak Mešovitog komiteta načelno je planiran za prvi kvartal 2020. godine u Sarajevu.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More