Mitropolit Atanasije: Ženu treba voleti kao boga, ali ona nije robinja! Ovako hrišćanstvo posmatra nežniji pol!

Kako hrišćanstvo gleda na ženu, kakva je njena uloga u braku i u odnosu na muškarca, pitanja su o kojima se diskutuje i nažalost, pogrešno i na štetu tumači da je žena podređena muškarcu

Foto: Pixabay.com
90

Kako hrišćanstvo gleda na ženu, kakva je njena uloga u braku i u odnosu na muškarca, pitanja su o kojima se diskutuje i nažalost, pogrešno i na štetu tumači da je žena podređena muškarcu. Da je njena obaveza da služi muškarcu, a uloga da mu rađa, inače nije prava žena.

Ovakva tumačenja nanela su trostruku štetu: ženama, koje bivaju potcenjivane, tlačene, zatim hrišćanskoj religiji jer “poručuje da su žene niža bića” i naposletku samim muškarcima koji zatrovani dogmama i nametnutim očekivanjima nisu sposobni da iskuse pravu moć ljubavi, piše portal Moodiranje.

Naša, Srpska pravoslavna crkva nije se preterano trudila da razbije ove predrasude (koje neretko eskaliraju fatalnim ishodom), te nije ni čudo otkud stavovi tipa “žena je napravljena od muškarčevog rebra i zato treba da mu služi”.

Ovo je prevod teksta iz 2014. Limasolskog mitropolita Atanasija, objavljen od strane Sretensky manastira u Moskvi.

Tekst prenosimo u celosti:

“Veliki je značaj ženskog načela u stvaranju. To se ispoljava na svim nivoima ljudskog postojanja, kako ličnog, tako i društvenog. Žena deluje na sasvim poseban način: ona čisti od zla kao neki filter. Ženska priroda je Božija tvorevina.

Кad čovek proučava svet Božiji vidi kako je Bog sve premudro uredio. Isto se u još većoj meri odnosi na samog čoveka: i u biološkom, i u psihičkom, i u duhovnom smislu, i sa bilo koje tačke gledišta. Кako na muškarca, tako i na ženu.

Velika je stvar da čovek nauči da razume svoju ženu: da zna kako da je obraduje, kako da postupa da ona bude zadovoljna i srećna. Jer, žene imaju svoj, poseban jezik, i čovek treba da uči da sluša i da razume svoju ženu. Ovde se ne radi o rečima, nego o tome da čovek treba da razume više nego što reči mogu da kažu – mnoštvo neprimetnih, ali važnih sitnica.

Treba veoma dobro poznavati duševno ustrojstvo svoje supruge – ne samo konkretne žene, već ženske prirode uopšte, isto kao što i žena treba da razume osobenosti ustrojstva muške duše. Muž često ne može da shvati da je ženska duša složena kao lavirint i zbog toga mu biva teško. Nije lako pronaći pravi put u lavirintu! Čoveku nije lako da uhvati nevidljivo i neizrečeno u onome što vidi ili čuje, da shvati ono što se samo podrazumevalo.

Žene uvek deluju različito od muškaraca. Tako je uredio Sam Bog, jer je žena – majka. Ona se odlikuje tananošću, uređenje njene duše je beskrajno složeno, zato što joj je priroda poverila takav zadatak. Žensko prisustvo predstavlja drugu notu u samoj prirodi. Кad čovek stupa u brak treba vrlo dobro da razume da se ne ženi da bi imao decu. Žena nije aparat za rađanje dece koji se kasnije stavlja na policu uz divljenje deci koju je proizvela na svet. To je greška koja razara ljudske odnose supružnika.

Кad se u Novom Zavetu kaže da žena treba da se povinuje svom mužu, smisao nije taj da žena treba da postane muževljeva robinja. To znači da žena treba da se odnosi prema mužu s ljubavlju, da treba svom dušom da prihvati svog supruga. Apostol Pavle uči da žena treba da se povinuje mužu, a da muž treba da voli svoju ženu kao što je Hristos zavoleo Crkvu; onaj ko voli svoju ženu, voli sebe. Apostol Pavle ima u vidu specifičnosti oba pola.

Mužu je potrebno, u skladu s njegovom muškom prirodom i ustrojstvom, da ga žena voli, da ga ne odbacuje, da ne sumnja u njega.

 

Izvor Moodiranje/Kurir

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More