Podvig lekara Kliničkog centra Srbije, složenim zahvatom spasili život pacijentkinji

Pixabay
24

Hirurzi Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS) spasili su život M. P. (72), koja je zbog opasne promene na grudnoj aorti hitno morala biti operisana.

Prošlog vikenda na vaskularnu kliniku, nakon što je već bila u tri medicinske ustanove, došla je M.P, inače Albanka sa Kosova, sa jakim bolovima u leđnom i grudnom delu. S obzirom na simptome, doktori u zdravstvenim ustanovama na Kosovu, ali i u Beogradu, nisu mogli da otkriju tačan uzrok bolova, pa se žena “šetala” od jednih vrata do drugih.

“Prošlog vikenda docent dr Igor Končar je uradio vrlo složenu, takozvanu “hibridnu” proceduru na grudnoj aorti kod pacijentkinje koja je imala akutnu simptomatologiju i na vrlo uspešan način rešio taj slučaj – ona će za nekoliko dana biti otpuštena u svoju regionalnu bolnicu”, rekao je prof. dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju.

Kada je došla na kliniku, pacijentkinja je imala jake bolove, a sutradan je već operisana.

“Imala je oboljenje na grudnoj aorti koje je bilo jako blizu krvnog suda koji je ishranjivao desnu ruku. Tako da smo prvo napravili bajpas kojim smo obezbedili normalnu cirkulaciju za desnu ruku, a onda smo u njenu aortu iz preponske vene praktično ugradili specijalni stent koji je zove stent-graf kojim smo isključili taj oboleli deo aorte i samim tim isključili cirkulaciju za desnu ruku. Ali, kako je problem cirkulacije već bio “rešen” bajpasom, te je ruka bila prokrvljena, mi smo praktično “sredili” i bolest, ali i očuvali desnu ruku”, objasnio je dr Končar.

Iako su u narodu najpoznatija oboljenja aorte aneurizma i suženje, ova pacijentkinja je bolovala od nešto komplikovaniji problem.

“Reč je o pucanju plaka na aorti, asimetričnom proširenju. Njena grudna aorta nije imala sve slojeve zida, a ta promena je opasna jer je ograničava mali zid aorte i kao takva sklona je pucanju. Ovo je stanje koje nastane iznenada, ali se brzo razvija i brzo puca, te je potencijalno smrtonosno”, kazao je dr Končar.

Pacijentkinja je već drugog dana nakon operacije bila na poluintenzivnoj nezi, sama se brinula o sebi, sama je hodala, bila van aparata za disanje.

“Međutim, da smo ovo oboljenje rešavali na drugi način, da smo otvarali grudni koš i išli direktno na oboljenje, takav postoperativni tok bi trajao preko 10 dana i pacijenti koji su starije životne dobi, lošeg opšteg stanja, koji imaju prateća oboljenja i lošu plućnu ili srčanu funkciju, oni ne mogu da prežive takvu operaciju. Ovakve intervencije upravo i služe da pacijentima koji su teški, stariji, pomogne i da se jedna komplikovana bolest reši na jedan jednostavan način”, istakao je ovaj hirurg.

Inače, godišnje se na grudnoj aorti uradi oko 600 procedura sa trendom rasta.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More