Iz Švajcarske pravo u rodni Čumić, Srbija dobila prvu farmu magaraca

Foto: Pixabay
61

U selu Čumić, nadomak Kragujevca otvorena je prva farma magaraca u novijoj istoriji Srbije. Na imanju porodice Prodanović, pedesetak magaraca od kojih su većina ženke, kao i pulad svilo je jedinstvenu ovovremenu priču, čija se istorija proteže još u antičko doba, kada je ova životinja zbog svoje izdržljivosti zlata vredela, prenosi TV Prva.

– Ideja o farmi magaraca potekla je u Švajcarskoj gde sam i živeo svojevremeno. Videvši po prvi put u komšiluku magarce rodila se i ljubav prema ovim životinjama. Shvatio sam njihovu vrednost, kao i narav koja je suprotna od uobičajnog mišljenja u našem narodu što me je oduševilo. Pored karaktera ovih životinja saznao sam i o lekovitim svojstvima njihovog mleka što me je dodatno zaintrigiralo, pa sam s toga i odlučio da krenem sa uzgojom – kaže Boško Prodanović, vlasnik farme koja se postepeno razvijala.

Sve je počelo kao hobi gajenjem svega nekoliko grla, ali se nakon pet godina danas na farmi nalazi čak pedeset jedinki uglavnom iz sopstvene reprodukciije.

-Situacija je takva da tokom cele godine imamo između deset do petnaest magarica za mužu. Farma živi od prodaje mleka, kao i muške puladi širom Srbije, što je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova, a tu spadaju radna snaga i hrana. Trenutno u planu nije širenje farme uvećanjem broja grla, ali planiramo proizvodnju sira i kreme – priča Boško.

Od istorijski poznate činjenice da se Kleopatra kupala u magarećem mleku kako bi sačuvala lepotu svoje kože i da su ga stari Rimljani smatrali luksuznim pićem, postoje i malo poznate činjenice o njegovim lekovitim svojstvima.

Magareće mleko se preporučuje pacijentima pod hemoterapijom, kod plućnih bolesti, astme, bronhitisa i suvog kašlja.

Od brojnih široj javnosti nepoznatih činjenica izdvaja se da je magareće mleko po svom sastavu izuzetno slično majčinom mleku. Ne sadrži štetne bakterije, koje bi mogle da naškode zdravlju novorođenčeta i sadrži 60 puta više vitamina C nego li kravlje mleko.

Ovde u selu Čumić, Prodanovići su postigli vrhunski kvalitet, iako jedna jedinka u toku dve godine može da da najviše 40 litara mleka.

– Nisu zahtevni sa čuvanje. Ishrana im je vrlo jednostavna. Hrane se senom, ispašom raznolike trave, kukuruzom, ječmom i ovsom, a i neretko dobiju stari suvi hleb kao i poslaticu od par kocki šećera na nedeljnom nivou. Inače, ovde je reč o takozvanim “balkanskim magarcima”. I mužjake i ženke karakteriše prepoznatljiva tamnija šara, koja se proteže preko celih ledja. Zovemo ga ”krst” po kome su prepoznatljivi – kaže Prodanović, uz priču da se veruje da je Isus Hristos sa magarcima ušao u Jerusalim. Kada je Isus otvorio vrata na Jerusalimu prvi zrak sunca koji je obasjao magarca ostavio je trag u obliku krsta na njihovim leđima.

Trenutno cena litra mleka na tržištu je 50 evra. Na zapadnom tržištu višestruko više. Međutim, ta oblast i pored pokrenutih administrativnim procedura je zakonski nedefinsiana i magareće mleko iz Srbije ne može da se izvozi.

– Samo tržište Srbije je za sada dovoljno, ali ukoliko bi se ova oblast uredila i dozvolio izvoz samim tim se otvara i mogućnost da poljoprivrednici prošire svoje kapacitete, a da se ova grana farmarstva razgrana- kaže Prodanović…

Dok završavamo pisanje o prvoj srpskoj farmi potvrđuje se ona narodna “dere se kao magarac”. To je prirodni zov kada mužjak priziva ženku koja je, narodski rečeno “u teranju”. Inače, reč je o umiljatim životinjama i dobronamernim životinjama, ma koliko ih pratio oreol tvrdoglavosti…

 

Izvor Kurir
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More