Porez na donacije kao kazna za humanost, Srbija kažnjava dobročinstva dijaspore

82

Kada je donator Milomir Glavčić iz Kanade kupio sanitetsko vozilo s namerom da ga pokloni kraljevačkom domu zdravlja, nije očekivao da će državi morati da plati i porez na dobročinstvo. Neku godinu pre toga, bolnici iz istog grada je poklonio magnetnu rezonancu, ali ovaj poklon mu nije oporezovan. Razlika između dva slučaja je samo u tome što je sanitet kupljen u Srbiji, a magnetna rezonanca je uvezena. Dakle, u našoj zemlji donatori nisu oslobođeni poreza na dodatu vrednost, ali ako donacija stiže iz inostranstva, on se ne plaća.

– Želeo sam da poklonim Hitnoj službi u Kraljevu dva saniteta jer sam saznao da se lekari i pacijenti voze u vozilima starim preko deset godina. Međutim, kada sam video da moram da platim porez, od oko 7.000 evra za jedno vozilo, doživeo sam to kao kaznu – rekao je za „Politiku” Glavčić, koji je do sada rodnoj zemlji darovao više od sedam miliona evra.

Milionima dolara je zasuo Srbiju, a morao je sasvim gladan da je napusti

Važeća zakonska regulativa predviđa da se ne oporezuju samo pokloni dati u novcu, dok su poreske olakšice za donacije predviđene samo za poklone koji dolaze od pravnih lica, odnosno preduzeća. A olakšice se ogledaju u tome da do pet odsto ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj godini mogu biti priznate kao poreski rashod. Međutim, ovo su preduzeća retko koristila jer mnogi nisu o tome ni bili obavešteni, a uputstva o korišćenju nisu bila precizna. Ali od juče Poreska uprava je, u dogovoru s Koalicijom za dobročinstvo, postigla dogovor da svim upravama izda uputstvo kako da se tretiraju donacije kada su u pitanju pravna lica.

U Ministarstvu finansija naglašavaju da Srbija nije usamljen primer zemlje u kojoj postoji obaveza plaćanja PDV-a na donirane medicinske aparate, opremu, sanitetska vozila… već su ta pravila, napominju, usaglašena sa standardima EU. A šta o evropskoj praksi misle donatori možda najbolje svedoči analiza koju su nedavno uradili „Trag fondacija” i Koalicija za dobročinstvo, a u kojoj su analizirali korist od poreskog opterećenja donacija, kao i kako bi se odrazilo na budžet kada bi pravna lica bila potpuno oslobođena ovog nameta.

– Oko 90 odsto anketiranih kompanija se izjasnilo da postojeći sistem oporezivanja donacija u robi i uslugama ne zadovoljava potrebe kompanija u ovoj oblasti. Poreske norme koje se odnose na PDV obuhvataju veliki broj usluga i robe, a u nekim slučajevima su i veoma restriktivne, poput građevinskih usluga, korišćene opreme, hrane… što višestruko opterećuje donatore. Može da se zaključi da ovakve poreske norme ne podstiču kompanije da se intenzivnije uključe kao donatori. S druge strane, ukoliko bi se donacije oslobodile od plaćanja PDV-a, celokupan uzorak anketiranih kompanija izjasnio se da bi povećao i broj korisnika i vrednost donacija ove vrste. U proseku broj donacija bi bio povećan 30 odsto – kaže Veran Matić iz Koalicije za dobročinstvo, koji je kopredsednik vladinog Saveta za filantropiju.

Ovo telo, osnovano prošle godine na inicijativu premijerke Ane Brnabić, ponudiće rešenja za izmenu zakonske regulative, a kako su u Ministarstvu finansija rekli za naš list, savet je obrazovao i radno telo koje se bavi definisanjem kriterijuma za oslobađanje pojedinačnih donacija od PDV-a.

– Ovo radno telo još uvek formuliše te predloge uzimajući u obzir trenutnu situaciju, zakonodavni okvir, postojeće analize i propise EU. Postoji više zakona koji bi izmenom mogli da omoguće viši nivo davanja. Samo prošle godine je procenjeno da je donirano 27,3 miliona evra, prema analizama Fondacije „Katalist”, a ovaj iznos bi mogao biti i znatno veći. Kada su u pitanju građani koji su 2018. godine bili i najaktivniji donatori, demotivišuće je što građani nemaju poreske olakšice prilikom doniranja koje postoje u mnogim zemljama EU, uključujući Hrvatsku, ali i druge zemlje iz okruženja, poput Severne Makedonije – smatra Matić.

Dok pojedini ekonomisti imaju tvrd stav i kažu da donacije ne treba da budu izuzetak kada je reč o PDV-u, jer je reč o ceni robe koja se poklanja, praksa zemalja poput Irske i Danske pokazuje da ipak može drugačije. Obe zemlje u budžetu imaju odvojen novac kako bi donatorima refundirali PDV.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More