Beograđanin u Australiji: “Neće žaliti para kako bi zadržala sopstvene i privukla tuđe talente”

Pixabay
72

Australija uvozi, ali i izvozi talente. Mnogi australijski glumci, pevači i bendovi postali su poznati u celom svetu. Vlada ove zemlje pokreće razne inicijative kako bi se pamet i talenat zadržali, što ide sve do trke u svemiru, piše za Blic Beograđanin Miroslav Olenjin koji živi i radi u Australiji.

Poslednji film koji sam gledao u bioskopu bio je Tarantinov “Bilo jednom u Holivudu”. Bred Pit, Leonardo Dikaprio i Margo Robi, Australijanka iz Kvinslenda. Sigurno ste i sami primetili da je Holivud pun glumaca australijskog porekla i da se oni pojavljuju u praktično svakom blokbasteru. Zvezde “Avatara”, “Volverina”, “Tora” i “Gladijatora” su Australijanci. Takođe i režiseri kao Baz Lurman (“Veliki Getsbi”) i Piter Vir (“Trumanov šou”).

Lista filmskih Ozija

Lista filmskih Ozija je podugačka… Hit Ledžer, rođen u Pertu, sa 19 godina je prešao u SAD da bi tamo gradio glumačku karijeru. Pojavio se u nizu uspešnih filmova, a posthumno je nagrađen Oskarom za ulogu Džokera u “Tamnom vitezu”. Erik Bana, odrastao u Melburnu, po ocu Hrvat, glumio je Halka, Hektora i Henrija Osmog, dok se Mija Vasikovska iz Kanbere proslavila sa “Alisom u Zemlji čuda”. Džefri Raš je izigravao pirata, a Gaj Pirs putnika kroz vreme. Tu su i druga dobro poznata imena – Mel Gibson, Nikol Kidman, Sem Nil, Hjugo Viving, Kejt Blančet, Olivija Njutn Džon. Izvoz glumaca ima dugu tradiciju i uključuje i jednog Bonda, Džordža Lejzenbija. Idemo li još dalje u prošlost, nailazimo na nekad čuvenog srcolomca Erola Flina, rođenog u Tasmaniji, kojeg pamtimo iz “Avantura Robina Huda” iz 1938.

Ima li Australija estradnu scenu uporedivu sa onom u Srbiji ili u nekadašnjoj Jugoslaviji? Ne baš, ovde to malo drugačije funkcioniše. Usled nepostojanja jezičke barijere, australijski pevači i bendovi mogu da nastupaju svuda gde se razume engleski, što je praktično ceo svet. Drugim rečima, nemaju jakog razloga da se zadržavaju u Australiji. I svet sa svoje strane rado prihvata umetnike iz Australije. Recimo, o Kajli Minog i Niku Kejvu se razmišlja manje kao o Australijancima a više kao o svetskim zvezdama. A evo vam i primer jednog mlađeg pevača – Morgana Evansa. Nedavno su ga na TV-u hvalili kao veliku kantri zvezdu. Ja se mislim, ko je taj, nikad čuo. A to je zato što je Evans, inače iz Njukasla, poslednjih godina živeo na relaciji Australija – SAD. Od 2007. godine je za stalno u Nešvilu, prestonici kantri muzike. Tamo se momak i oženio. Poslušajte njegov hit “Young Again”, dobra pesma.

Na radu u Kini

Obrazovani i talentovani iz celog sveta žele u Australiju, dok talentovani Australijanci žele u svet. Među Australijancima postoji verovanje da ako hoćete da postignete nešto veliko u karijeri, nećete to moći u samoj Australiji. Ovo je zemlja bogata i ugodna za život. No, malo tržište i određena uspavanost sredine teraju njenu ambicioznu decu da se sele preko Pacifika i drugde po belom svetu i tamo ostvaruju svoje snove o uspehu. Ima mnogih crta u australijskom mentalitetu koje bi se mogle nazvati provincijskim. Novca i resursa ne manjka, ali zašto se mučiti i nešto smišljati ako to već postoji i može se odmah kupiti? Ta linija manjeg otpora koštala je Australiju dosta u prošlosti i, upozoravaju mnogi, još više je može koštati u ovom 21. veku.

Po trenutnim podacima, oko 60.000 građana Australije živi i radi u Kini. U redu, reći ćete, to su etnički Kinezi sa australijskim državljanstvom koji su se vratili u svoju maticu. Ne sasvim. I mnogo belih Australijanaca se u Kini bavi biznisom ili podučavanjem engleskog. Pojedinci ovde ne mogu da shvate zašto bi neko ostavio Australiju i otišao da živi u prenaseljenoj, zagađenoj i, kako se kaže, totalitarnoj Kini? Realnost je međutim takva da je Kina, naše susedstvo, mesto gde se danas dešavaju (i rešavaju) važne stvari. Kina štancuje skoro svu svetsku elektroniku i podiže građevine od kojih zastaje dah. Koncentracija kapitala u tamošnjim industrijskim i poslovnim centrima je enormna. U Šangaju obrazovani stranac može lako da zaradi 200.000 američkih dolara godišnje, čemu se ne bi mogao nadati u Sidneju ili bilo gde u Australiji.

Pogled ka nebu

Australijska vlada i vlade saveznih država zato čine napore da pospeše aktivnosti u kojima se Australija uspavala. Prvog jula prošle godine osnovana je Agencija za svemir, sa sedištem upravo ovde u Adelaidi. U centru grada je oslobođen prostor bivše bolnice, poznat sad kao “Lot 14” (“lot” engl. znači plac). Planira se da ova lokacija bude ispunjena haj-tek kompanijama fokusiranim na svemir i odbranu. Čuo sam najave da će tu raditi dve i po hiljade inženjera i drugih dobro plaćenih stručnjaka. Gde će da pronađu pomenuti broj, drugo je pitanje jer ne verujem da ih toliko ima u samoj Adelaidi.

Prilikom septembarske posete Vašingtonu, premijer Skot Morison obećao je američkom predsedniku Trampu australijsko učešće u programima slanja ljudi na Mesec i Mars. Iz budžeta će biti izdvojeno 150 miliona australijskih dolara. To nije tako impresivna suma kad je reč o istraživanju svemira, ali znači dobar početak. U prošlosti je Australija bila važan deo misije “Apolo” jer je njena opservatorija u Parksu, država Novi Južni Vels, davne 1969. godine primala i svetu prenosila TV signal sa prizorima prvih koraka Nila Amstronga na Mesecu.

Prednost privatnom sektoru

Dok se NASA kao američka vladina agencija bavi konkretnim razvojem, gradnjom i lansiranjem svemirskih letelica, australijska agencija za svemir je postavljena na modernije osnove. Australijanci, naime, veruju da agencija treba da bude samo regulatorno telo, a da se ostalo može prepustiti privatnoj inicijativi. Tu pričamo o kompanijama kao “Space X” Elona Maska i “Virgin Galactic” Ričarda Brensona. Podrška vlade malim startap firmama od 15 do 20 ljudi je takođe deo cele strategije.

Koncem prošle godine doneta je odluka da se u Vejlers Veju (Whalers Way), 250 kilometara zapadno od Adelaide, napravi poligon za lansiranje svemirskih raketa. Kakve vrste satelita će se odatle slati u orbitu oko Zemlje? Evo u najkraćim crtama. Nekad su sateliti bili veličine automobila i ekstremno skupi. Onda su se napretkom elektronike smanjili na veličinu veš-mašine. Danas imamo tzv. mikro i nano satelite, veličine i oblika kutije za vino, ili jedva malo veće od Rubikove kocke. Nekoliko desetina njih se može napakovati u vrh rakete i lansirati istovremeno. Ovi sateliti uglavnom služe za telekomunikacije i GPS navigaciju, a neizbežno imaju i vojnu primenu.

Zašto kosmodrom baš u Australiji? Zbog geografskog položaja koji je pogodan za lansiranje satelita u tzv. polarnu orbitu, tj. orbitu koja ide preko polova i pod otprilike pravim uglom u odnosu na ekvator. Time se postiže pokrivenost koju nije lako postići satelitima sa položenom ili kosom orbitom. I sama Australija će imati koristi od novih mikrosatelita u oblastima kao što su praćenje šumskih požara, poplava i klimatskih promena, zatim u poljoprivredi, rudarstvu i mobilnoj telefoniji. Primena ima mnogo.

Eto, od glumaca stigosmo do raketa. Australija neće žaliti para kako bi zadržala sopstvene i privukla tuđe talente. Jasna je njena spremnost da ne zaostane za najrazvijenijim zemljama, kao ni za Kinom, Indijom i drugim novim konkurentima. Tamo gde ne može da parira brojnošću stanovništva i finansijskom snagom, Australija će se takmičiti inovacijama. Njen kreativni potencijal je na putu da se razmahne.
Nove tehnologije.

“Vikendom australijska predgrađa mirišu kao Leskovac”, Srbin o životu u tuđini

Adelaida je postala središte svih aktivnosti vezanih za svemir. Dvaput godišnje se ovde pod pokroviteljstvom vlade održava kongres o istraživanju svemira i mestu Australije u tome. Predavači su bivši astronauti i stručnjaci iz NASA, takođe i čelnici australijskih kompanija koje se nadaju da će profitirati od novih tehnologija. Prisustvovao sam na dva takva kongresa. Skupi se tu nekoliko hiljada posetilaca, a i raznih firmi koje na štandovima dele informacije o svojim uslugama. Većina posetilaca su ljudi poput mene, znači ne direktno vezani za svemirsku industriju, ali zato zainteresovani da vide u kojem će se pravcu stvari dalje odvijati.

Ispovest Beograđanina koji 16 godina živi u Australiji: Poenta življenja je da svako ima dobar standard i da niko nikoga ne ugrožava! (FOTO)

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More