Napustio rodnu Švajcarsku, u Srbiji izučio zanat i sada je jedini u Evropi majstor svog zanata! FOTO)

Foto: PixaBay/Ilustracija
133

Aleksandar je sarač. Pravi torbice za bicikl, ali isključivo po narudžbini i najviše za inostrano tržište. Jedini u Evropi! Ovaj posao je započeo onda kada se sam našao u problemu budući da nije mogao da pronađe torbicu za svoj bicikl. Internet mu je tada pomogao. Uz pomoć saveta “kako da..” izučio je zanat, piše TV Prva.

Radi po narudžbini, isključivo po meri i skoro samo za inostrano tržište. Ali ti nisi krojač, nego si …

“Sarač, ali i krojač”, odgovara Aleksandar Ronto.

Foto: PrintScreen/TV Prva

Aleksandar Ronto nije običan sarač, on jedini u Evropi pravi torbice za staromodne bicikle i to sve ručno.

“To se slučajno desilo, pošto sam restaurirao jedan bicikl i kada mi je zafalila ta torbica, kada sam pokušao da je nabavim ali nema je. Jer torbice iz tog vremena teško da si preživele i onda sam se odlučio da je napravim”, priča Aleksandar.

Savladao je tehniku koja uopšte nije jednostavna. Aleksandar je dokaz da na Internetu mogu da se nađu i korisne stvari. Njegova klijentela su kolekcionari, sakupljači, prodavci. Dovoljne su precizne mere, nacrt, šablon i posle nekoliko nedelja pripreme kreće ručni rad.

Foto: PrintScreen/TV Prva

Običan komad prirodne kože za nekoliko sati rada postaće nešto sasvim drugačije. Neophodan alat je pre svega oštar.

“Skalpel, noževi različitih modela potrebni su za izradu i 90 posto ja čak i ručno šijem torbice”, kaže Aleksandar.

Povrede na radu su moguće ali sada više nisu česte.

Foto: PrintScreen/TV Prva

“Hoće ponekad konac da se useče u prst ali to nije.. znate kada radite nešto volite i ta povreda nije nešto bitno”, priča on.

Aleksandar Ronto se specijalizovao za izradu torbica za alat koje su sve do 50-tih godina prošlog veka bile sastavni deo bicikla.

“Ja planiram samo to da radim, dopalo mi se. I lepo ono kažu ko jednom počne sa kožom da se bavi da to postane zaraza. I tako dok ujutru raširim kožu i do uveče sašijem torbicu za mene je to fantastična stvar”, priča Aleksandar.

Ja sam po struci moto-mehaničar, rođen sam u Švajcarskoj, sa 28 godina sam se vratio ovde i na početku nisam ni znao šta da radim i tako iz hobija, ajde da neke bicikle radim”, objašnjava on.

Počinje da izrađuje narudžbine za češki bicikl iz 1910. godine i vodi računa o svakom detalju.

“Imam skoro 200 različitih tih modela, od cvetova do sad zavisi na koju torbu ide koji cvet. Ja imam odobrenje od tih firmi da pravim te torbice, jer niko ih ne pravi, što ih ja ne bih pravio”, kaže.

Čak ni oni više ne proizvode?

“Ne, tako da im nisam nikakva konkurencija ali da naglasim da nije nikakva reprodukcija”, priča Aleksandar.

Zanat koji je sam naučio je star, vremenom se promenio ali on ne odustaje od dobro proverene prakse. U šest kvadratnih metara stala je cela radionica koju drži pod konac.

“Koža ne dozvoljava grešku, ako kod materijala napravite grešku svaka greška se vidi”, kaže on.

Dok se većina još iščuđava zašto je rodnu Švajcarsku zamenio Srbijom Aleksandar radi i dok radi ne sedi. Posao razvija zahvaljujući preporukama, ono što napravi plasira preko Interneta što znači da je ceo svet njegov.

 

 

Izvor TV Prva
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More